Branič

194

„Б Р А Н И Ч*

пресуду првостепеног суда поништио и упутио првостепени суд да питање о уредности јавне продаје у смислу § 504 грађ. суд. пост. расправи кратким путем — решењем." Иван Д. Петковић секретар Касационог суда у Београду. Уговор о закуау је консесуалне природе — § 680 г. з. У правној ствари Ц. С. противу К. К. из Загреба због наплате дужне закупне цене Срески суд за гр. Б. закључком својим П—1194/35. одбациоје тужбу као ненадлежном суду поднету с обзиром на § 61 грпп. Овај је закључак Окр. суд за гр. Б. закључком својим Пл. 272/35. поништио јер је срески суд био дужаи да цени своју надлежност по § 79 грпп. по коме све тужбе које потичу из уговора о порабизграде спадају пред онај суд, на чијем се подручју налази предмет порабе. По одржаној усменој расправи Ср. суд је донео пресуду 13-1Х-935 год. којом је туженика осудио по тужби, налазећи поред осталога и следеће „према сагласности парничара у уговору, туженоме је било стављено на расположење закупно добро, те суд налази да је и тужени имао да испуни са своје стране уговор и плати одговарајућу цену, без обзира да ли је закупно добро искоришћено за спорни период времена или није, јер је то једино од тога зависило §§ 13, 22 и 680 г. з. Тужени је навео као разлог што закупно добро није могао да искоришћује свој премештај у Загреб те за њега као чиновника то преставља У18 шајог, али суд и овај разлог није уважио, јер ова) службени однос између њега и државе не може тангирати тужиоца. Окружни суд за град Б., по изјављеном призиву туженика К. К., закључком својим П—27'2|35 од 17-1-936 поништио је ову пресуду срескога суда, с тим да срески суд по извршности овог закључка поново расправља и донесе нову одлуку. Овај закључак даје ј главном следеће разлоге: „Да је за правилно решење овога правнога спора потребно установити да ли је постојао разлог неблаговременог отказа од стране туженог и да ли је услед тога тужилац претрпео какву штету* даље се наводи у разлозима да ср. суд треба извиђањем да установи: „кад је тужени предао тужиоцу порабно добро да ли је порабно добро после иселења туженога било издато или није било издато и за које време и да ли је тужени заиста био премештен, где и када. Ово је потребно с тога што порабни уговори нису консесуални већ реални и чим је закупац вратио закупно добро закуподавцу овај од њега не може тражити закупнину — кирију већ само евентуалну накнаду штете због раскида уговора." На основу изјављеног рекурса тужилачке стране, Касациони суд у Б. закључком Рек. 39/936 г. од 12-Х-936 г.. укида закључак окр. суда и списе враћа суду на поновну одлуку, са следећих разлога: „Подносилац рекурса побија закљ. приз. суда због погрешне правне оцене, јер налази да је погрешно схватање да су порабни уговори реални и да тужилац због раскида уговора може да тражи само накнаду штете. Закључак је призив. суда стога изван петитума тужбе (§ 501 грпп.). Сем тога налази да су чињенице: кад је тужени предао тужиоцу порабно добро, да ли је порабно добро после исељења туженог било издато и да ли јетужени заиста био премештен — без важности за расправу овога спора. Кас. суд налази да су наведени рекурсни разлози законски оправдани. Према утврђеном стању ствари (§ 368 грпп.) које је меродавно и за ревизијску одлуку § 597 грпп., туженик је се иселио из закупног добра пре истека уговора о закупу, те је стога с обзиром на §§ 21 и 687 грађ. зак. дужан да плати тужиоцу закупну цену до краја трајања закупа, без обзира на то да ли је закупно добро искоришћавао за све време трајања закупа § 22 грађ. зак. Према томе чињенице, кад је тужени предао тужиоцу порабно добро и да ли је заиста био премештен, немају значаја за одлуку суда, јер је туженик обавезан да испуни своје уговорене обавезе § 687 грађ. зак., и плати дужну закупну цену за означено време и ако није искоришћавао закупно добро и без обзира на то, кад је предао закупно добро тужиоцу. Околност да ли је закупно добро било после исељења туженог издато под закуп, није истицана у првостепеном поступку § 578/11 грпп. ниги пак чињенично стање ту околност утврђује § 368 грпп. што је без значаја за одлуку суда.