Branič

200

„Б Р А Н И Ч"

правне друштвене структуре, већ само желе да у оквиру данашњег друштвеног поретка ојачају и оспособе економски слабије чланове друштва. Гледано под овим углом, задругарство се адаптира свима привредним поретцима и постоји у свима друштвеним структурама. С тога но овом другом схватању задругарство не може бити неутрално ни самостално и то гледиште заступа г. Др. Вучковић. Само тако, оно се може одржати и послужити својој основној намени: да }бдажује велике неједнакости и без потреса, припрема нашу средину за боља, сретнија времена, у којима ће сви грађани бити задовољни. То је суштина излагања г. Др. Вучковића, који није пропустио да са много детаља и примера из прошлости и из садашњице осветли своју основну мисао. Излагање је поделио на два велика дела: неутрално задругарство и капитализам с једне стране и неутрално задругарство и социјализам с дрзге стране. У завршном делу посвећеном појму задруге као сретству, писац је сажео своју мисао у неколико снажнијих реченица које одају и човека и писца убеђеног у оно што излаже и свесног озбиљности посла који је предузео. Ово дело г. Др. Вучкови^а најбоље сведочи о томе, да наша средина има озбиљних, способних и стручних младих људи. Треба их помоћи, благонаклоно им пружити заштиту, дати им воље за рад и признати им напор који улажу. Наш приказ нема други циљ. Њиме се жели да претстави широј јавности једно значајно дело и један успео напор. Хоће ли г. Др. Вучковић мсћи своје здраве идеје, основане на дубоком уверењу и свестраном познавању проблема задругарства, да развије и да их забележи у делима која су нам потребна, зависи у првом реду од нас самих, јер је са овом својом докторском дисертацијом г. Др. Вучковић показао да има и воље и разумевања за проблеме везане за задругарство. До. Видан 0. Благојевиђ адвокат.

НЕКРОЛОЗИ ■{• Милић Ж. Милићевић. 25. марта 1937. год. преселио се је у вечност наш адвокатски друг Милић Ж. Милићевић после краћег болфвања. Због веома великих дажбина, већ на крају живота, али још увек крепак и способан за адвокатски рад, пок. Милић је недавно напустио наш ред, остајући му ипак до краја живота веран, јер је у њему провео најбоље године свога живота и забележио најзначајније успехе своје. Ми га с тога нисмо никада престајали сматрати својим адвокатским другом, јер је он наш друг увек био. Пок. Милић рођен је у Ваљеву пре 67 година, гдеје завршио основну школу и нижу гимназију. У Београду је завршио вишу гимназију и Велику школу и то 1892. год, пошто је се као омладинац на Великој школи истакао забележивши своје успехе и у друштву и у политичкој странци за коју је се определио. По завршеним студијама ступио је у суд, па је као писар, секретар и судија обишао многа места у Србији, носећи са собом ретку правну спрему и ванредну честитост и човека и судије. Дуже времена задржао је се са службом у Смедереву као претседник суда, вољен и поштован од грађанства, колега и осталог судског особља. Из Смедерева отишао је у Београд за претседника Трговачког суда, на коме је положају забележио такође значајне успехе, јер се и данас памте његове пресуде у београдском грађанству; по том је постао начелник Министарства правде, на коме је положају до пензионисања ставио у службу државе, народа и судског особља своје велике административне способности, својг дубоко познавање суда и судског особља и своју неизмерну честитост и човека и чиновника. Када је са тога положаја пензионисан пок. Милић отвара адвокатску канцеларију у Београду и међу адвокатима заузима једно од првих места по спреми и честитости. Пок. Милић, који је умео бити висок судија, пренео Је сву своју љубав за правду и истину, сад у зрелим годинама, на адвокатски позив, коме ће до краја живота служити. И као што су пресуде које су носиле потпис пок. Милића биле особито цењене, тако и адвокатски актови са његовим потписом уживали су особито поштовање, јер пок. Милић није ни умео ни хтео да везује своје име за нешто што не би имало и правног и моралног основа.