Branič

ОДНОС ИЗМЕЂУ ГРАЂАНСКЕ И КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ 243

појавила после оне Колен, Капитан и Морандиерове, не даје ништа ново. (5) Закључак о теориским оправдањима аринциап Кез јиИсаГа рго уегНа{е ћађеШг. — Снага пресуђене ствари се састоји у немогућности противречности одлуци суда новом судском одлуком. С гледишта резултата, ова се забрана контрадикције оснива на мишљењу да би, без ње, могао да наступи, због противречности, известан друштвени неред. Али, идући обрнутим путем, забрана контрадикције изреченој пресуди, оправдава се и другим консидерацијама. У снази пресуђене ствари може се видети логична последица пресуде, која садржи одлуку. Судски диспозитив је закључак једне дискусије. После исцрпљене дебате сматра се да је истина утврђена. Због тога, пресуђена ствар. у основи садржи две чињенице. С једне стране, своју превласт, спречавајући у будуће распразу онога што је пресуђено. С друге стране, истинитост онога што је утврђено, која се намеће за будућност. Можда та „истинитост" у ствари и није истинита. Па ипак ће се она као таква сматрати, јер то захтева друштвени интерес, јавни поредак. Зато нама теорија Колен, Капитан и Морандиерова, коју су прихватили и други писци, изгледа толико јасна и тачна, да се ми уздржавамо да је детаљније развијамо. Додајмо, мада и остале теорије имају понешто тачнога, да појам јавнога поретка може бити узет као база оправдања, као фондаментални аргуменат, довољан сам собом. Могло би се подвући да писци који ни мало нису сложни у погледу теорија које смо, укратко, изнели, су вољни да прихвате теорију јавнога порегка, када је у питању оправдање принципа Кез јисНса{а... (40). (6) Оаравдања од стране јурисаруденције. — Подвуцимо одмах да, иако не постоји текст који би предвидио превласт одлуке кризичног суда над решењем грађацског суда, јуриспруденција је несумњиво утврђена у том смислу. Она иде тим путем већ дуго и тако непоколебљиво, као да постоји изричан пропис о томе. Ми ћемо изложити неколико пресуда да би показали и доказали ову тенденцију јуриспруденције, тако стару већ и толико стабилну. 1° Принциаијелна аресуда. (1) Чињенице. — Ми ћемо изнети, на првом месту, једну пресуду, стару већ преко осамнаест година, која је била основна одлука у овој материји, постављајући принцип превласти кривичнога над грађанским. Ради се о пресуди Грађанског оделења француског Касационог суда од 7 марта 1855 године (41). Кочијаш поштанских кола на прузи од Париза до Марсеља, Кертие, ударио је на таљиге некога Ибера, преврнувши овога, коња и кола, ранивши уз то Ибера. Процес је предат кривичном суду. 40 ) Видети: Оагвоппе! е( Сезаг Вги, ТгаНе Ае ргосеАиге сШ1е, Тогае 1П* 1913, N08 720 е1 721, ра§е 452; Кепе Оето§ие, ТгаНе (јез ођИ^аИопз еп цепега1, Тоте IV, 1924, ра§е 251; Ј. Шсћагс!, Ое Пгфиепсе с1е 1а сћо.<е ји&ее зиг 1ез Шете1$ сгуПз, {ћезе, Огепоћ1е, 1904, раре 16; НећгаиЈ, Јћезе, Тои1оизе, 1929, ра§е 81. ") Видети: КесиеН бјгеу 1855-1-493 (ОиегИег соп*ге НићегЈ).