Branič

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

409

одредбе из специјалног закона о иступима пронађе у општем кодексу, међу прописе на које га законодавац тачно упућује, онда значи да је потпуно неписмен, а правда се неписменима несме поверавати. Затим, ако он општу одредбу на коју га специјални закон упућује, не може схватити у општем кодексу, он је неће схватити ни у специјалном закону. било за то што интелектуално није у стању да то учини, или што је морално у стању да све изопачи. Најзад, везивање прописа оба законика, ради којег Закон о иступима садржи масу излишних понављања, није ни иступни пројекат могао избећи. § 146 Закона о иступима, који говори о делима против имовине, претставља једно велико везивање и настављање на кривични законик, из чега произилази да свако ко по иступима ради, мора ван сваке сумње кривични законик у руци имати и добро познавати. На тој методи изграђен је и војни кривични законик, који је по свом циљу свакако и важнији и судбоноснији од иступног закона. Са тих разлога наш закон о иступима требао се угледати на законе великих држава, који су у општем кривичном законику изразили своје опште одредбе, а у одредбама о иступима унели само оно што је специфично иступно. Да је тај пут изабран ми не би имали бескрајна понављања општих одредаба, које су заједничке свим кривичним делима или поступцима, као што су одредбе о умишљају, нехату, млађим и старијим малолетницима, њиховој одговорности, дефиницијама исправа, државних службеника, о нужној одбрани, стању нужде, покушају, приватном тужиоцу, условној казни, стицају, месној надлежности, искључењу, записницима, саслушању, сведоцима, вештацима, понављању поступка и томе сличном. Код избора између допунског и упоредног закона, законодавна техника и правна логика увек су на страни првог. О изузетку може бити речи само онда, кад су опште одредбе кривичног законика сувише застариле. Тада се у закоиу о иступима кодифицирају нови правни принципи, како би се поред застарелог кривичног законика, добио сааремени закон о иступима. Међутим, код нас тај разлог потпуно отпада. јер наш кривични законик иако нередовним путем донет, претставља и по свом стилу и по својој садржини најбољи и најсавременији закон који ми имамо. Да је тако, доказује и чињеница што закон о иступима међу својим општим одредбама није унео никакву бољу новост, већ је само дословно пренео опште одредбе из кривичног законика, у којему су оне и прецизне и видљиве. Не само што није било потребе да се упоредна метода претпостави допунској, већ чак није ни било потребе, да се иступна дела издвајају из кривичног законика и уносеу посебан закон о иступима. Наши су се закони већином кретали оним стазама, које су већ довољно утрли његови претходници у Француској и у Немачкој. Међутим, у тим државама иступи нису издвајани, већ претстављају трећи део јединственог кривичног законика, који обухвата злочине, преступе и иступе. Тим путем је пошао и наш пројекат новог кривичног законика, са једином