Branič

410

„Б Р А Н И Ч"

разликом што је потпуно изоставио термин иступа, а иступне радње са иступним казнама подвео под појам преступа. На тај начин 60 параграфа били су довољни да поред општих одредаба, које су заједничке зз сва кривична дела, обухвате све што се о ■иступима може рећи. Нов пројекат закона о иступима износи око 300 параграфа, али се ни у ком случају не може рећи, да је та опширност на законску прецизност повољно деловала. Да опширност, специјално код мањих кривичних дела не помаже, већ напротив од маже, прецизности, која је код једног законика најпотребнија, доказује Немачка у чијем кривичном законику, свега 10 параграфа на 10 страница обичног законског текста изражавају све што се поред општих, заједничких одредаба о иступима може рећи у једној савременој држави. А Немачку правну систематизацију код кривичних дела до сада није претекла ниједна држава. 11. Неслагање са оиштим ирошсима из кривичног ирава. 1) Не само да здконска систематизација далеко заостаје за оном из општег кривичног законика, иако је она с обзиром на много протеклих година морала бити савршенија, већ су поједине одредбе пројекта у сукобу и са одредбама из Општег кривичног законика и са савременом криминалистиком. По § 18 Кривичног законика, нехатна кривична дела кажњавају се само онда, кад је тоузакону изричито прописано. Према томе код злочина и преступа умишљај се казни увек по правилу, а нехат само по изузетку. Међутим, по § 10 Закона о иступима, кажњивост код иступа не може изостати услед нехата, из чега произилази да се по правилу кажњавају и умишљајна и нехатна кривична дела. Ми знамо из свих правних теорија, да се и до умишљаја и до нехата у толико јаче држи у колико је дело теже, штозначи: да је за модерну криминалистику нехат у толико ирелевантнији, у колико је дело лакше. Са.тих разлога казни се и нехатно убиство али се не казни ни нехатна утаја, ни нехатна превара, а камо ли нехатна дупла наплата, или нехатно самовлашће. У пројекту о иступима та се теорија потпуно изокреће, јер се кажњава све, па и нехат, код најбезначајнијих дела. Нико се није обазирао на једно огромно неслагање између основног правила кривичног законика, израженог у § 18 Кз. и новог прописа из § 10 Закона о иступима. Кривично законодавство мора ићи једном заједничком линијом, а бити вођено истим принципима, јер се ради о. истим поданицима, и о органима једне исте државе. Какво оправдање постоји у чињеници: да се нехатни фалсификат или превара уопште не казне, али се казни „нехатно преношење лажних обеспокојавајућих гласова". У вези ове немогућности, ваља истаћи да сам § 18 закона о иступима даје доказ противу своје основне тезе. У том пропису покушај започетог, али недовршеног умишљајног иступа, кажњава се само кад је то у Закону предвиђено. Свакако такав