Branič

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

421

тања још није прешло на економска, али како се могу економска питања третирати без позитивне статистике. Кад говоримо о заштитним царинама, ми увек мислимо на извесне индустрије, којима таква царинска политика користи, али без користи остаје за друге привредна гране, или за потпуно безиндустријске крајеве. Говорећи о индустрији, таква статистика неможе мимоићи Словеначку, јер у том погледу макар сви били у истој држави, интереси индустријске Словеначке и аграрне Јужне Србије нису код тог питања увек индентични. Третирајући питања броја пензионера Црна Гора, за коју познаваоци ствари исгичу да она има мање пензионера за неколико стотина него сам град Љубљана. Зар би се све ово у штампи и на зборовима могло и смело слободно претресати, кад изнад глава виси оштрица овог параграфа, која једнако кажњава и умишљај и нехат. Ко би се бранио да је био далеко од сваке намере ширења племенског раздора, томе одбрана неће много користити, јер је овде та намера, коју Закон о заштити државе изрично тражи, без сваког значаја. Оваква одредба може исто тако да погоди економске писце и критичаре, као и опозиционарске политичаре. У појму испољавања непријатељског расположења према држави, које је по овом пропису такође кажњиво, многи кметови и управни функционери, наћи "ће добро прибежиште за рушење грађанских слобода и вршење незаконитости над њима непожељним грађанима. Ми смо нагласили да су се и пре овог закона, режими изједначавали са државом и да ће таквој пракси својим магловитим одредбама овај закон дати полета, место да јој учини крај. 3) Све напомене изложене у вези § 66 важе и за § 71 који ипак претставља једну од најдраконскијих одредаба овог пројекта. Ту је као што је раније наглашено, иденнтификација између државе и органа не само државних, већ и самоуправних, потпуно извршена и нерасположење према једном полицијском агенту, исто тако инкриминисано, као и нерасположење. према државном поретку. Шта више стварање нерасположења према једном полицијском агенту, или општинском кмету, кажњава се чак и у случају покушаја. И код овог прописа налазимо исту испреплетеност одредаба из Закона о заштити државе, које се са законом о исгупима не могу пооштрити, и иступних одредаба, које са питањима политичког поретка, немају никакве везе, ни у једној држи. Изузетак који за нашу државу овај пројекат прави неће држави донети никакве користи, јер свакако дела уперена противу њеног опстанка не могу бити тако незнатна да се подведу под појам иступа, Ово тим пре, што су сва дела такве лрироде већ инкриминисана или у закону о заштити државе, или у кривичном закону, који за један допунски закон о иступима не остављају ни најмање места. Па кад ствари тако стоје, онда се морамо питати за рацио легис овога Закона? Зар није оправдана претпоставка да ће се на овај начин управним органима грађанске слободе предати у руке, како би они водили рачуна, не само о лицима, која као невина прођу кроз државне судове, већ и о свим грађанима противу чије слободе говори полицијски опортунитет из једног од-