Branič

422

„Б Р А Н И Ч

ређеног времена. Та се претпоставка доказује и неправничким терминима, као што су „нерасположење, пакост и пркос, који су иеодређени и у романима, а камоли у једном закону. Сва зла не долазе од слабих закона, колико од злоупотребе власти и извртања законског смисла. Грађани не живе и не умиру ради закона, већ се закони дају и мењају ради грађана. Неправичан и нехуман може бити свако, али законодавац никад. Највећу нехуманост према грађанима, претставља отварање овако опасног извора, у који свако може загазити. Магловити критеријуми са којима се код ових политичких прописа оперише, општем интересу неће користити, али ће личној самовољи несавесних органа потпуно одвезати крила. Тим ће се грађанским протестима и негодовању дати вечити извор, поред којег ненародки режими могу поставити своје керберске страже из §§ 66 и 71, пројекта, који инкриминишу распростирање лажних гласова, испољавање непријатељског расположења чак и према самоуправним, или упрааним органима. Њихове незаконитости биле би на тај иачин имунизиране, јер сваки протест противу злоупотреба закона или функција може иотпасти под оштрицу оваквих магловитих. инкриминација. Режим сам морао би бити сувише анђеоски па да место законитости, смирења и љубави према домовини, не створи негодовања, нерасположења, протесте, чак и сам инат. Једна земља у којој се путем власти стварају политичке партије, овакав режимски пацифизам не може очекивати док не протекне бар деценија за смирење духова, које свакако не може почети пре него се уклоне узроци политичке нетрпељивости. Само порекло овог спорног прописа тешко забрињава. Циљ који је пред собом својим пригел — патентом 1854 могао имати злогласни Бах, не сме имати домовина Југославија у двадесетој години после народног уједињења. А нажалост оно што је Бах смислио 1854 у § 11 свог патента, пренео је наш пројекат у § 71 Закона о иступима љета господњег 1937. 4) У §74 пројекта кажњава се навођење странака на неосноване и обесне тужбе и преставке, кад се то чини или из користољубља или из пакости. Шта је основана, а шта обесна тужба или преставка, да ли се ради о поступку једног пакосника, или о убеђењу у кривичну одговорност, то све одређују саме општинске или управне власти противу којих се сличне тужбе наЈвише подижу. Тужбе противу органа управних власти, чак и кад се ради онајтежим делима, нису до сада имале успеха, али ипак нико бар није кажњен, који је такву тужбу подигао. Сада међутим и то ће бити кажњиво а таква пракса поред грађана може тешко да погоди непожељне правозаступнике, који преко законских кршења у толико теже пролазе, у колико законе бол>е познају. Најзад свима је познато да кривични законик садржи одредбу о лажном оптужењу из § 139 К. з. Кад је свака неоснована тужба или пријава по том законском пропису теже инкриминисана, онда је § 74 пројекта о иступима потпуно излишан. У п0 ' ређење ова два прописа, из кривичног закона и пројекта о