Branič

СУДСКА ПРАКСА

443

Одговорност госшионичара, ио закону о зашшиши ауторског ирава за недоиуштено извођење заштићене музике у његовом локалу. Пресудом Среског суда за град Београд Кпс. 2110/35, а по тужби аутор централе ослобођен {е од оптужбе окривљени М.П. кафеџија, да је музика која је свирала у његовој кафани бесправно изводила извесне комаде — чиме би повредио пропис §§ 21 и 22 у в. § 49 зак. о зашт. аутор. права. Окружни суд за град Б. решењем својим Кпр. 12/36 потврдио је ову пресуду срескога суда. На основу изјављеног захтева за заштиту закона од стране врховног држ. тужиоца у см. § 41 од 1. кпс. касациони суд у Београду својом пресудом Крс. 1900136—1 од 29-ХН«936 г. уважио је овај захтев врхов. држав. тужиоца због повреде материјалног закона из §§ 21 и 22 у в. §§ 48 и 49 зак. о зашт. аут.права. У своме образложењу Кас. суд наводи: да је како Срески суд за гр. Б. тако и Окружни суд за гр. Б. погрешно нашао да гостионичар као приређивач није одговоран за недопуштено извођење заштићене музике у његовом локалу, већ да су зато одговорни само извођачи музикалних дела, док по § 48 зак. о зашт. аут. права не одговарају само извођачи већ и свако ко без пристанка аутора или заштићеника бесправно искоришћава права заштићена зак. о зашт. аутор. права у која лица спада и гостионичар, који у своме локалу дозвољава музичкој капели извођење музичких дела заштићених зак. о зашт. аут. пр. те свирањем капела привлачи већи број путника, и на тај начин зарађује више на потрошњи својих артикала, од куда јасно произилази да не зарађују само извођачи већ и он као гостионичар без обзира на то да ли посетиоци кафане плаћају за изво,ђење музичких дела капели или њему". Да ла су оишужени свирали на иамеш, цигански или без нота није од важносши код иресуђивања иресшуиа из §§ 48 и 49 закона о зашшити аушорског права. Касациони суд у НовомСаду пресудом својом Кно 11/2-933 г. од 20-1Х-933 г. установио је, на основу захтева за заштиту закона вишег држ. туж„ да је срески суд у Вршцу повредио материјални закон када је установио да опт. 3. II и др. својом радњом нису повредили § 48 зак. о зашт. аут. права а са следећих разлога: „Да ли су опт. свирали напамет, цигански или без нота, није од важаости код пресуђивања прест. из §§ 48 и 49 зак. о зашт. аут. права, јер свирати на цигански начин значи у односном смислу ове речи додавати неке споредне варијације, тако да се дотична песма у својим битностима не мења. Свирати без нота исто тако нема значења по решење овог питања, јер да ли ће се нека песма изводити помоћу нота или без њих т.ј. на памет то је ствар способности и вештине музичара, а по суштину песме ирелевантно. Једиво је од важности то, да ли су те композиције својина аутора или не". Драг. Д. Герасимовић, судија Среског суда за град Београд. Пуномоћник, који има генерално иуномоћије, може у имг власшодавца закључиши уговор о закуау, без обзира шко у иуномођију на шо ни]е био израчно овлашћен. — Пресуда Касационог суда у Београду од 9 децембра 1936 год. Рев. 1530). У правној ствари тужиоца Општине града Београда противу туженика Р. Л„ због дуга од закупа, Срески суд за град Београд пресудом од 26 фебруара 1935 год. П Бр. 4260, одбио је тужиоца од тужбеног захтева са разлога: Дужилац је претставио суду: да је туженик држао у закуп општински киоск на улазу у Вел. Калемегдан и да је, приликом отказа остао дужан, на име закупнине 4.194,58 дин. обвезујући се да овај дуг отплаћује у месечним ратама од по 500 дин. почев од 1-IX-1931 до исплате, о чему је за доказ поднео под а) решење Општинског суда Оф. бр. 38759 од 21-\Ш1-1931 год. под б) саслушање туженика од 13-УШ-1931 год. и под ц) решење суда Општине града Београда Оф. Бр. 2295! од 27-УШ-1931 год., због тога је молио суд да туженика осуди на плаћање главног дуга, интереса, таксе и трошкова. Туженик је оспорио тражење тужиоца и навео: да он, уопште није узео