Branič

НЕКРОЛОГ

449

Оцењујући ове рекурсне наводе, Касациони суд је нашао да су исти неосновани са разлога: 1) Не стоји рекурсни навод, да је призив неблаговремен. Ово стога, што је призивни суд правилно, према доставници о предаји пресуде првог суда туженику и датуму пријема његовог призива у Среском суду за град Београд, констатовао да је призив туженика М. неблаговремен у смислу § 670 у в. § 190 гр. п. п., а ово у толико пре што туженик М. не подноси непобитне доказе да је дан предаје призива од стране његове извршен Среском суду баш на дан 24 фебруара 1936 год. а не на дан 26 фебруара 1936 год. како је то суд констатовао утврђујући овај датум пријема и словима. 2) Не стоји ни рекурсни навод, да је први суд требао своју пресуду да достави његовом пуномоћнику у смислу § 291 гр. п. п. ово с тога, што пропис § 291 гр. п. п. предвиђа да се само за време док важност пуномоћија не престане, има по том спору достава вршити пуномоћнику. Међутим, из парничних списа првог суда види се, да је туженик М. на расправним записницима од 13 јануара и 28 јануара 1936 год. сам присуствовао без свога пуномоћника и расправу продужио сам да води, без стављања примедбе што његов пуномоћник није позван, то се има узети да је и пуномоћје по овоме спору, које је туженик издао своме пуномоћнику, престало да важи, те је први суд правилно извршио доставу своје пресуде туженику, а не и његовом пуномоћнику. А ово у толико пре што пред Среским судом није обавезно заступање пуномоћником, као пред зборним судовима — § 128 гр. п. п.". Јован Д. Смиљанић, секретар Касац. суда у Београду

НЕКРОЛОГ + Др. Чедомир Марковић. 2. септембра 1937. год. после краће болести преселио се у вечност Др. Чедомир Марковић, бивши професор Универзитета у Суботици и један од веома познатих правних писаца. Овај губитак у толико је теже пао целокупном правништву, што је бно изненадан и неочекиван. Са смрћу пок. Др. Марковика прекида се једна дуга делатност коЈа је симпатично и са поштовањем праћена и цењева од целокупног правничког света. Нећемо имати више прилике да ценимо написе овога необично отвореног и критички васпитаног правника, који је своја схватања и своја уверења без икаквих ограда излагао без обзира на то да ли ће се тиме коме замерити и да ли ће то коме бити право или неће. Зато су написи пок. Др. Марковића особито цењени од свих часоииса којима је поклањао поверење, а његове студије и чланке нарочито су ценили читаоци ц Бранича', пошто је наш лист орган адвоката који за прву своју девизу имају: слободно развијање својих мисли путем расправа и чланака. Пок. Др. Марковић рођен је 4. јануара 1876. год. у селу Драгијевици, округа Ваљевског. Основну школу учио је у Осетини, а гимназију је завршио у Шапцу, после чега је отслужио војску и намеравао да се врати селу. Нешто доцније мења своју одлуку, одлази на студије у Грац и Беч и 1904. год. завршава докторат права у Грацу. По повратку у Србију пок. Др. Марковић ступа у државну службу као судски писар код Првостепеног суда у Алексинцу, када је услед дисциплинске казне због критике једне начелне одлуке, био кажњен двомесечном платом, што је био раздог да напусти државну службу и да ступи у ред адвокатских приправника. Пошто је као адвокатски приправник радио у Алексинцу, Нишу и Београду, пок. Др. Марковић ступа 1906. год. поново у суд као писар Чачанског првостепеног суда, да 1908. год. отвори адвокатску канцеларију у Чачку. После рата ступио је поново у државну службу као судија Првостепеног суда у Куманову. Приликом оснивања Правног факултета у Суботици пок. Др. Марковић постаје ванредни професор 1920. год., а убрзо затим и редован професор 1922. год., где наставља своју велику научну активност, водећи сем тога Правни факултет У Суботици као декан или продекан. Пок. Др. Марковић предавао је Грађанско право и Грађански парнични поступак са много разумевања, смисла и љубави за свој предмет, на необичан, критички начин, формирајући читаву пле]аду младих правника, који су његове