Branič

448

,Б Р А Н И Ч"

у см. § 31 тач. 3 стец. зак. овом вољном обавезом ишао на то да Банку погодује према осталим веровницима, јер све ово може бити тек предмет оцене и расправе у спору, на који се стец. маса закључком упућује". Кад сшранка пред Среским судом сама ародужи да води расираву, без ирисуства свога иуномоћника Кога је раније овласшила, смашра се да је пуномоћје престало и суд није дужан да своју иресуду лоставља и његовом иуномоћнику. (Закључак Касационог суда у Београду од 18 децембра 1936 год. Рек. 773|36). У правној ствари К. С. С. противу М. П. због одказа порабног уговора, Срески суд за град Београд пресудом од 28 јануара 1936 год. П-8635|35 одржао је на снази отказни закључак суда и пресудио да је тужени дужан напустити закупно добро одмах по извршности пресуде, са разлога: „По проведеној усменој расправи, ценећи брижљиво све поднете доказе и наводе у смислу § 368 гр. п. п. суд је нашао: Да је писменим уговором, закљученим између парничара 3 X1-1934 год. на коме је тужени признао потпис за свој, уговорено да у случају неуредног плаћања кирије, тужилачка страна има право отказа у свако доба на десет дана унапред. Приговор туженога да је поред писменог уговора, засебно усмено уговорио друге услове закупа и откдза, и да је писмени уговор потписао само ради испуњавања фискалне обавезе тужилачке стране, суд није уважио, пошто је сведок Софија Поповић, на коју се је сам тужени позвао, у своме исказу, датом под обећаном заклетвом,—§ 423 у в. § 368 гр. п. п. изјавила да приликом потписа уговора нису измењени услови отказа, нити је пак била овлашћена за овакву измену, већ је само пристала да тужени плаћа кирију до 10-ог у месецу. Наводи туженог да је овако фиктиван уговор склопљен само ради испуњења фискалне обавезе такође је неумесан и недоказан, у толико пре, што би у горњем случају било довољно ставити на бланкет имена уговорача, предмет и срајање закупа и висина кирије, док су у поменутом уговору детаљно наведени и сви остали услови држања закупа као и отказа. Са изложеног, а како тужени ничим није доказао да је кирију за месеце, наведене у отказу, наплатио тужилачкој страни, а ова је отказ учинила благовремено у смислу § 658 у в. § 655 тач. 1 гр. п. п. то је суд донео горњу пресуду, одређујући рок за исељење на основу § 568 гр. п. п. и не приступајући понуђеном доказу саслушањем странака — пошто сматра да је предмет довољно извиђен — § 486 гр. п. п. и да би се усвајањем овог предлога само одуговлачио спор § 371 гр. п. п.". По призиву туженика, Окружни суд за град Београд закључком од 16 априла 1936 год. Пл. 315 одбацио је призив као неблаговремен, са разлога: „Испитујући побијену пресуду у границама призивних предлога и призивних разлога § 556 гр. п. п. и пазећи по службеној дужности да ли у нападнутој пресуди о поступку првостепеног суда има какве ништавости § 588 гр. п. п. призивни суд је нашао: Да је по доставници туженик примио побијану пресуду 15. фебруара 1936 год. Како је у питању отказ порабног уговора по § 670 гр. п. п. рок за изјаву призива је осам дана по пријему пресуде, туженик је према томе имао да изјави призив до 23 фебруара 1936 год. али како је тога дана била недеља, то је у см. § 190 гр. п. п. последњи дан за игјаву призива био 24 фебруар 1936 г. Како је призивно писмено предато Среском суду за град Београд на дан 26 фебруара 1936 год. то је изјављени призив неблаговремен па је као такав још Срески суд према § 562 гр. п. п. био дужан да одбаци, што је пропуштено. Зато је призивни суд на основу § 565 бр. 2, 567 и 568 од. 11. гр. п. п. изјављени призив туженика одбацио због тога, што није уложен у законом року". По рекурсу туженика, Касациони суд у Београду закључком од 18 децембра 1936 год. Рек. 773|36 потврдио је закључак Окружног суда, са разлога: „Испитујући закључак призивног суда у см. 620 гр. п. п. поводом рекурса тужиоца Касациони суд је нашао: Туженик на основу § 613 бр. 1 гр. п. п. побија закључак призивног суда, са разлога: што ничим није утврђено да је одбачени призив неблаговремен, јер је дан пријема на призивном писмену од 25-ог преправљен на 26 фебруар 1936 год. као и да је ова исправка дошла после стављања одлуке да се списи упуте призивном суду; и што пресуда првог суда није достављена његовом пуномоћнику у смислу § 291 гр. п. п,