Branič

О ГРАНИЦАМА СУДСКОГ ТУМАЧЕЊА итд.

513

власт, као ни друге две власти у држави, законодавна и управна (административна), не сме излазити из круга својих атрибуција, јер, ако би то учинила, она би ушла у атрибуције било власти законодавне било власти управне и тиме би повредила речено начело поделе власти. Али текстуална примена § 314 Г. з. поред испуњавања воље законодавца претставља и изрицање правде како по науци тако и природи самога предмета. а) по науци.— Залога није главни предмет правнога односа, већ је главни предмет уговор о зајму, а залога је споредни део уговора ради обезбеђења. Приликом закључења уговора о зајму са залогом дужник не преноси залогу у својину повериоцу, већ исту задржава себи. Код залагања туђе ствари залога остаје и даље својина правог господара. Код уговора о зајму са залогом, уговор о зајму је пуноважан са закључком, а уговор о залози као побочни уговор према § 841. Г. з. пуноважан је једино уз предају своје сопствене ствари у залогу. С тога кад дужник предаје у залогу туђу ствар, такав уговор о залози према § 29. Г. з. не вреди, јер нико не може дати другом оно што нема. Својина је јача од залоге, и она ништи право залоге, јер је своЈина приликом залагања остала неповређена, па с тога залога не ништи право својине. Дакле господарева својина остаје неповређена и после залагања од стране трећег неовлашћеног лица. Па кад наш законодавац штити право својине по начелу римског права без обзира на промет, на супрот гермаиске школе, која штити промет на штету својине, то је очигледно, да је воља нашег законоднвца, да уговор о залози вреди једино у случају залагања своје сопствене ствари и да уговор о залози туђе сгвари није пуноважан уговор, односно да се уговор о залози туђе ствари по закону не може закључити. б) по природној правици. — Зајам као и само банкарство није привредна грана, већ може да буде помоћно сретстзо привреди; али једино у случају ако је каматна стопа тако умерена, да дужнику на узајмљени капитал поред измирења уговорене камате остаје и извесна добит. Ако је каматна стопа на зајмовима толика, ца дужник на узајмљеном капиталу не може да заради ни дужну камату, онда зајам постаје штетан за привреду, и тада, по правилу дужник пропада. Ово важи за зајам на лични кредит, а зајам уз залогу, је још мање користан за привреду, јер поверилац извлачи залогу из промета, оптерећује је лежарином и чуЕарином, а дугим лежањем залога губи извесан део своје вредности. Врло је природно и праведно да код залагања туђе ствари на случај немаштине дужника сноси штету поверилац, а не господар заложене ствари, јер је поред дужника поверилац највише крив што је дошло до залагања туђе ствари. До господара ствари нема кривице, јер је несумњиво да залагач ствар залаже без знања господара ствари. А залогопримац је дужан и има могућности да се увери о својини ствари коју прима у залогу, јер код зајма све зависи од повериоца. Сем тога на основу § 316. Г. з. поверилац је увек у праву да за своју тражбину захтева веће и јаче обезбеђење, ради наплате свога потраживања.