Branič
2
.БРАНИ Ч'
Б р ани ча с а свима својит сарадницима жели да г. Перић у пуној снази и у иуном стварању послужи још дуго као светао иример садашњим и будућим генераци/ама како се озбиљно и иоштено ради на науци. Уредништво Б р а н и ч а. Јануара 1938, Београд.
Др. Тома Живановић, проф. Универзитета — Београд. Да ли Је препоручљиво да суди!а може Једиу радњу коЈг& мзрично не зи у закорску гжорму да казни и да Је сматра претивправном®) I. * Принцип легалитета освештан у законским текстовима, названим казненим или кривичним кодексима, а који сачињавају интегрални део уставних принципа, је толико емотивно проткан и укорењен у души савремених правника, те изгледа да је немогуће посумњати у његову апсолутну вредност. Као што се зна, овај принцип је постављен у Европи у почетку XIX века после његовог неограниченог признања од стране законодавства Француске Револуције. Он је произвео такав утисак по своме демократском карактеру, да је брзо усвојен у Европи. Неки налазе порекло принципа легалитета у Енглеској у XIII веку (Ма§па Саг1а). Али, ако је то тачно, овај принцип у Енглеској није био апсолутан принцип, као што то ни данас није у овој земљи. Интересантно је да је овај принцип био освештан неограничено у првом европском Кодексу: Кодексу Српског цара Душана, изгласан (135 чланова) у Народном Сабору 1349, и допуњен (са 66 нових чланова) у Сабору 1354. Одиста прећутан принцип овога Кодекса је да су кривична дела само оне радње које су оглашене као такве, у његовим одредбама, раније извршене. И казна је предвиђена било (по правилу) у самом Кодексу, било у Синтагми (порекла византијско-римског), помоћном тексту Кодекса, било, да Синтагма не садржи кривично дело у питању, у јавном обичајном праву. Овај прицип налази потврду чак изрично, мада индиректно, у једном од 201 члана Кодекса, члан 172., који наређује: „Да судије суде по овом Кодексу непосредно како је написано у Кодексу, а да не суде по страху и моћи (власти)". У овој одредби се констатује тако исто принцип независности правосуђа према извршној власти, дакле одвајање ових двеју власти. И пошто је законик био заједничко дело двеју скупштина (сабора) из 1349 и 1354 исто као и цара Душана, законодавна
*) ^еуие 1п{егпаНопа1е (1е с!гоН репа! 1937. р 404—409.