Branič

СУДСКА ПРАКСА

„ИспитуЈЈ 'ћи пресуду призивиог суда у смислу § 598. гр. парн. пост. поводом ревизије туженика, Касациони суд је нашао: да не стоји ревизијски разлог из тач. 3. § 597. грпп. јер се из парвичних списа види да су тужба као и позив са усмену расправу били правилно предати правом туженику. 3. Кред. Банци. Ов"у грешку у имену туженика правилно је био исправио онај суд који ју је учинио, тј. првостепени суд, те је зато позивање ревизије на § 518. грпп. неумесно. Ревизијски разлог из тач. 4. § 571. грпп. не стоји у колико се он односи на погрешну доставу тужбе и позива, јер је утврђено да су ови правилно предати и туженику је омогућено да се пред судом брани. Ревизијски разлог пак о томе да је суд погрешно применио § 492. грпп. и изрекао пресуду због изостанка не испитујући доказе и чињенице које је имао већ пред собом, — основан је и он истиче непотпуност пресуде из тач. 9. § 571. грпп. Наиме, кад се тужбом тражи признање пречег права наплате за тужилачку општину за извесне дажбине које дугује како сам дужник чији је депозит, тако и његов син, и општина је за ово своје тражење поднела доказе, онда је погрешно први, а са њиме и призивни суд узео, даје изостанком туженика од првог рочишта у смислу § 492. грађ. парн. пост. доказано потпуно тужбено тражење. Изостанком са рочишта туженик ослобођава тужилачку страну да доказује своје чињеничне наводе, у колико они нису већ оповргнути доказима који су пред судом или чињеницама које су опште познате (§ 365). Међутим оваквим изостанком не може се узети да је и правна основа тужбе доказана, већ је то дужан сул да испита и да на основу чињеница које се по § 492. грпп. сматрају доказним самим изостанком, утврди право дошавше странке на тужбени захтев, тј. суд је дужан да тужбу испита у овом делу њеном и да на тужбени захтев примени одредбе материјалног права. Тако у конкретном случају тужилачка страна тражи прече право наплате за извесне таксе, које туженик и његов син дугују од наплате обезбеђеног повериоца-туженика. Како се свака привилегија у корист јавних дажбина мора заснивати на једној позитивној законској одредби, то је суд требао у конкретном случају да оцени тужбени захтев и са ове стране и да утврди којим је законским прописима признато тужилачкој општини право на првенствену наплату ових такса испред обезбеђених поверилаца, Изостанком једне странке у овом случају туженика, не може се узети да је доказано да оваква привилегија постоји у корист тужилачке општине. Како призивни суд није дао ову оцену, то пресуда његова не садржи битне разлоге па је Касациони суд на основу § 571. тач. 9. у в. § 597. тач. 1. и § 604. грпп. уважио ревизију и укинувши пресуду призивног суда вратио спорну ствар на поновну одлуку. Иван Д. Петковаћ, судија Касационог суда у Београду. Предаја тужбе аошта на иовратна рецеаис аоследњег дана рока истека застарелоста, није благовремена и не уподобљава се аредаји неаосредно суду извршеној, иошто је у иитању материјално-правни рок. По предмету тужбе за накнаду штете Н. Н. противу X. У. тужилацје упутио тужбу суду препоручено на дан 24. августа 1935. год. а тужба је у суду примљена на дан 25. августа 1936. год. Срески суд у Краљеву пресудом својом П. 445[36. од 11. фебруара 1937. год. одбио је тужилачку страну са разлога што је нашао да није утвђено постојање тужбеног захтева у погледу на тражену накнаду штете. По изјављеном призиву тужилачке стране окружни суд у Чачку као призивни, пресудом својом Пл. 93.|37. од 17 маја 1937. год, ништећи пресуду првостепеног суда, задовољио је тужбени захтев осуђујући туженика на плаћање. По истакнутом приговору туженика о застарелости права на подизање тужбе, призивни суд је нашао, да је приговор неоснован са разлога, што је штета наступила 24. августа 1933. год, а да је тужба за накнаду штете предата преко поште препоручено на дан 24. августа 1936. год., последњег дана трогодишњег рока када је оштећеној тужилачкој страни штета постала позната — § 939. грађ. зак. По изјављеној ревизији туженика Касациони суд у Београду пресудом својом Рев, 1383./38. од 23. новембра 1937. год. уважавајући ревизију туженика. преиначио је пресуду призивног суда одбивши тужиоца од тужбеног захтева по основу застарелости а са разлога: „Основан је ревизијски навод да је пресуда призивног суда заснована на