Branič

СУДСКА ПРАКСА

г> ипш одлуку Апелациони суд је засновао на извиђајима проведеним нпм поступку а наиме на саслушању окр. Тасе датом на записнику у У п Р ипр °™ м испиту, којом је приликом окр. Таса јасно празнао да је финанПОВОМ његово .„-мтлгт.« ппнс хпјргртик-^ 7ТД ГД ВР.ЖР? пр пн пкпик.

ппглн наоедио служитељу — прив. учеснику —да га веже; да он, окривијски орм. а ° опу ^ тио да се то са њим уради, и да је „у одбрани* ударио прив.

' 1 - ^ ни , е иуао намеру за то". учесвикл, Сило т0р ја СНОГ признања окр. Тасе о томе да је њему било по, нат0 својсшво лица против кога је иступио физички Апелациони би суд зацело начела истраживања материЈалне истине (§§ 3., 100. и 152. К. п.) а у У Д У А -' ~ 206 К п списе вратио суду првога степена да извиђаје допуни ради смислу $ аш Њен >а'стања ствари а наиме ради проверавања окривљениковог наппа о томе да му својство приватног учесника није било познато; овако с об^иоом на већ дату изјаву о томе да је финансијски орган наредио био служи• тељу извесну радњу потребну ради обављања пописа дужникове имовине, Апелациони суд није уважио навод у приговору, већ је донео одлуку која сасвим одговара правом стању ствари утврђеном у списима ове кривице. Дакле: за дело из § 127. К. з. потребан је умишљај који се састоји не само у намери да се државни службеник или њему придодато лице спречи у вршењу какве службене радње, већ и свест о томе да је лице које дела поред државног службеника заиста њему придодато и да је у том својству делало у границама закона. Проииси о кривичним трошковима јесу проииси јавноиравног корактера и суд је овлашЋен да о њима доноси одлуку у сваком стадиуму поступка. По кривици Л. М. и других из К. због дела из §§ 178. и 181. од. 1. К. з., Окружни суд у Ваљеву на дан 6. октобра 1933. г. изрекао је пресуду којом је окривљене осудио на разне казне и на плаћање разних трошкова, само не на плаћање трошкова око извршења казне. Поводом отпуштања на условни отпуст неких од осуђеника, з да би се наплатили трошкови око извршења казне, Окружни с>д у Ваљеву донео је на дан 3. јуна 1937. г. накнадно решење, којим је према "рачуну Казненог завода у Пожаревцу осудио поједина лица на плаћање одговарајућих износа, образлажући своје решење препуштањем одлучивања о накнади трошкова око извршења казне у првој пресуди а позивајући се на § 314. К. с. п. Против овог решења уложила су службу заинтересована лица, односно њихови бриниопа, па је Апелациони суд у Београду поменуто решење према некима о?нзжио због неосноване или неблаговремене жалбе, а према некима је поништио због погрешно обрачунатог износа трошкова. Бранилац двојице осуђених у својој жалби вели следеће: Питање о трошковима кривичног поступка, о којима говори пропис § 314. К. с. п., расправљено је извршном судском пресудом. Накнадно одлучивање о трошковима око извршења казне не може бити поново расправљено пред кривичним већем у кривичном предмету, када постоји извршена судска пресуда, а ожалбено решење не заснива се ни на једном зеконском пропису. Позивање на § 314. К. с. п. је неумесно. Питање о трошковима око извршења казне има се расправити у редовнвј грађанској парници. Отприлике у овом смисли побијали су накнадно решење о трошковима и друга лица. Апелациони суд није уважио разлагања ни браниоиа ни осталих лица, већ је одбацивање жалбе као неосноване образложио на следећи начин: „Неоснован )е навод у жалби браниоца окр. Ј. и М. да се о питању трошкова кривичног поступка не може накнадно одлучивати с обзиром на околност што је пресуда од 6. октобра 1933. г. већ правноснажна и извршна, и да би се ово питање имало расправити у редовној грађанској парници. Апелациони суд налази, а то произизали баш из новелираног § 314. К. с. п., да су трошкови кривичног поступка, односно да су прописи о плаћању ових трошкова јавноправног карактера и да је баш стога суду дата могућност да у смислу § 321. К. с. п„ на који се окружни суд у Ваљеву случајно није позвао донесе накнадно решење којим ће бити расправљено и питање трошкова кривичног поступка, у