Branič

СУДСКА ПРАКСА

75

против свих меничних обвезника сем акцептанта, те се тиме шегова обавеза као индосанта угасила. Међутим, тужилачка банка по протеку рока за протест спорне менице наговооита је трасанта У., те је овај без знања осталих меничних потписника, накнадно 'ставио у меначном тексту поред свога потписа клаузулу „без протеста", по војој у см. § 45, мен. зак. сви потписници менице остају и даље у обавези без изисканог протеста, те је на тај начин промењен једном недопуштеном палњом његов правни положај као меничног обвезника, јер је тиме и ако будући глобоћен меничне обавезе постао понова менично обавезан и меница према њему постала способна за утужење. За доказ ових својих навода приговорач се позвао на сведоке, саслушање странака под заклетвом и акта кривичног процеса вођеног противу претставника тужилачке банке Д. А. и трасанта спорне менице Б. У. окончаног пред овим судом под Кзп. 640./33. Са изложеног предложио је да се менични платни налог По. 27./34.— 1. укине према њему као индосанту, с тим да му тужилачка банка накнади трошкове. Тужилачка Н. Н. банка преко свога пуномоћника, као противника приговорача, у писменом поднеску и на расправи пред судом навела је: да је трасант овлашћен у свако доба да стави на меници или другим каквим актом клаузулу без протеста" и да то ни у колико не измени меничну обавезу осталих меничних потписника, само у том случају ослобођава имаоца менице од дужности протеетвовања због неисплате, што је у интересу самих меничних потписника, јер се не излажу евентуалном плаћању протестних трошкова. И ако је у кривичном процесу против трасанта спорне менице извршном судском пресудом утврђено, да је он поменуту клаузулу ставио пре истека рока за протест, на шта је овлашћен по меничном закону, — то је приговор туженог Н. неумесан, па је предложилз да се исти одбаци, а платни налог одржи у снази, с тим, да се тужени осуди на плаћање трошкова. Изведени-' су потребни докази предложени од странака и њихов резултат изложен је у расправном записнику. Налазећи према резултату проведене расправе и изведених доказа да је ствар дозрела за коначну одлуку — § 486. грпп. суд је у см. § 368. грпп., а обазирући се брижљиво на резултат расправе и изведених доказа по свом слободном уверењу оценио чињеничне наводе и принете доказе, па је нашао: Неспорно је међу странкама да је тужени Н. потписао спорну меницу као жирант-индосант издату у Ужицу 9. децембра 1932. год. на суму од 70.000 дин. по којој је трасант Б. У. а акцептант Р. Ј. трг. из Ужица, а као поверилац појављује се тужилачка банка, а чији рок плаћања пада на дан 10. марта 1936. г. Спорно је међу странкама а у томе је тежиште овог спора у следећем: 1) Да ли је клаузула „без протеста" на спорној меници од стране трасанта У. стављена до истека рока за подношење менице на исплату одн. протест или је то учињено после протека тога рока, и какве последице отуда проистичу за имаоца менице. 2) Да ли је ималац менице—у овом случају тужилачка банка—била дужна известити свог претходног индосанта—туженог Н. после стављања клаузуле „без протеста" о томе да је меницу поднела на исплату и да иста није исплаћена, или то није била дужна учинити и какве последице отуда проистичу? и 3) Да ли је ималац менице дужан у року одређеном у § 37. мен. закона поднети меницу на исплату у року за плаћање исте—и индосанту или не? Ценећи ове истакнуте приговоре и противразлоге друге стране у вези позигивних одредаба мен. закона, суд је даље нашао: Ад. 1) ничим није утврђено да је трасант У. на спорној меници ставио клаУ 3 У Л У »без протеста" после истека рока за протест, како то тврди приговорач, већ напротив, из извршне кривичне пресуде овога суда од 15.-II.-1935. год. Кзп. 640./33. и записникз о главном претресу по кривици Д. А. и др. (в. одвојена акта), а напосе из одбране опт. Д. А. и сведоџбе сведока суд се уверио да је потписник менице У. као трасант пом. клаузулу „без протеста" ставио на пом. меници по њеној доспелости, али у року односно последњег дана рока за протест, да би на тај начин себе и остале потписнике поштедео излишних трошкова око протеста, а то право даје му § 45. мен. зак., по коме трасант може пом. клаузулом ослободити имаоца да ради извршења регреса изиште протест због неисплате, тако да исти замењује протест. С обзиром на прописе меничног законика несумњиво је, да трасант може у свако доба у време или после издања менице