Branič

,БРАН И Ч"

свршетка спора, тужени је понудио, с обзиром на неповољан свршетак 1000.дин. за заступање, н тужилац је пристао на тај нови уговор пошто му је понудио да то састави ваписнички и записник потпише, што је тужени и учинио. Изведени су докази предложени од стране парничних страна према закључку на записнику од 1. фебруара 1937. год. По расмотрењу поднетих доказа у см. § 368. гр. п. п. суд по своме слободном уверењу налази: Неспорно је међу странкама да је између њих постојао уговор о награди за заступање туженика пред Избраним судом у спору туженика противу М. Е. Спорно је међутим то, да ли је награда била везана за повољан исход спора како тврди тужени, или не, како тврди тужилац. Такође је спорно дали у награду поред 5.000.— дин. имају по уговору ући и парнични трошкови досуђени пресудом избраног суда или не, као и пренов уговора о награди у висини од 1000.дин. пошто тужилац те чињенице спори. Суд налази да је тужбени захтев потпуно основан па га је с тога и досудио у целости, а ово са следећег; Пресудом избраног суда трг. коморе у Б. Бр. 12812/36 туженику је досу ■ ђено 6.250.— дин. као и 800.— дин. на име трошкова. Према томе спор је окончан пред тим судом делимично у корист туженика. Туженик је упутио писмо туженику изјављујући да на пресуду не жели да се жали, већ моли да се иресуда огласи извршном. Према томе чињеница да је тужени у писму од 3. новембра 1936. год. изјавио да на пресуду не жели да се жали, може се сматрати као његова потврда да је пресудом задовољан. Исказом сведока М. М. у потпуности се потврђују наводи тужиоца, да је за заступање уговорена награда од 5 000.— дин. плус парнични трошкови досуђени од Избраног суда, као и то да тај уговор доцније није ни уколико мењан. Поред тога, и сам тужени је изјавио, да на случај да му се не досуди баш цело тужбено тражење, није ништа уговорено у погледу награце, те и да стоји његов навод да је награда имала бити плаћена само на случај повољног исхода спора, ипак би је био дужан платити, пошто су његови поступци после доношења пресуде по томе спору, манифестовали његово задовољство пресудом, што ће рећи да је спор ипак по њега повољно завршен. Не стоји навод туженика да је уговор доцније преновљен за награду од 1000.— дин. пошто се у записнику, а по његовој изјави види, да се тај уговор односи на заступање пред Трговачким судом а не пред Избраним судом, пред којим је вођен спор са М. Е. Навод туженика да је записник потписао не читајући га Суд није могао уважити као оправдан. С обзиром на све изложено као и на исказ самог тужиоца, који је у свему потврдио наводе своје тужбе, Суд је и донео своју пресуду као у диспозитиву. При томе суд се није упуштао у оцену питања да ли је та награда претерано велика с обзиром на величину досуђеног тужбеног тражења пресудом Избраног суда будући да је такав уговор био воља странака, којаније противна § 13. и 538. грађ. зак." По призиву туженика, Окружни суд за град Београд пресудом од 2. јуна 1937. год. Пл. 402. потврдио је пресуду Среског суда, са разлога: „Тачан је навод туженика, да је за ваљаност погодбе адвокатског хонорара потребно према § 27. Зак. о адв. писмена исправа, али када се из исказа тужиочева види да је писмени уговор закључен и кога је чак уз тужбу приложио и овај његов исказ поткрепљен исказом сведока М. М. чин. канц. тужиочеве, онда се мора узети да је тужилац испунио услов из § 27. Зак. о адв. јер је њиховим исказима утврђено постојање тога писмена. Што се тиче висине хонорара суд се у то питање није упуштао, пошто је исти уговорен писмом странака, а тај споразум о висини хонорара није противан § 13. у в. § 538. грађ. зак". По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом од 17. децембра 1937. год. Рев. 1781. потврдио је пресулу Окружног суда, са разлога: „Пуномоћвик тужене стране побија пресуду призивног суда у целини, наводећи као ревизијске разлоге, да се нападнута пресуда заснива на погрешној правној оцени ствари и на чињеничкој претпоставци, која је у противуречности са парничним списима — § 597. тач. 3. и 4. гр. п. п. Погрешна правна оцена, према наводима ревидента, састоји се у томе, што је по § 27. зак. о адв. за ваљаност погодбе о адвокатској награди потребна писмена исправа, коју тужилац у овом спору није поднео, а постојање такве