Branič

180

„Б Р А. Н И Ч"

кушаја обљубе означено и кажњиво по одељ. § 273. к.з. у вези са § 31. к.з. те га суд ради тога на основу сада цитираних законских прописа применом § 70. к.з. осуђује на казну лишења слободе у трајању од једне године и шест месеци робије као главну казну а на основу 2. одељ. § 46. к.з. на губитак часних права у трајању од две године и т. д. Ову пресуду Окружни суд је донео на основу доказног поступка преслушавањем оптуженога, сведока и лекара вештака, те оптуженика прогласио кривим па обзиром на олакшицу доброг владања изрекао горњу казну. По овоме је Оделење Б. Београдског Касационог суда у Н. С. донело ову пресуду. Касациони суд ревизије одбацује а призив државног тужиоца не уважава. Међутим призив оптуженика уважава, пресуду Окр. суда у погледу одмеравања казне преиначује, те оптуженог на основу законских прописа, наведених у пресуди Окр. суда осуђује на казну робије у трајању од једне године и једног месеца, остављајући иначе пресуду Окр. суда нетакнуту, а са доле наведених разлога. Против пресуде Окр. суда изјавио је ревизију државни тужилац због повреде формалног закона из § 336. бр. 6. с. кр. (п. с тим у вези и због повреде материјалног закона из § 337. бр. 2. с. кр. п., а оптуженик због повреде материјалног закона из § 337. бр. 1. сл. а) и бр. 2. с. кр. п. У оправдању своје ревизије држ. тужилац наводи, да је оптужени пред жандармеријом у присуству св. Н. Д. и П. М. признао да је над оптуженом хтео да изврши обљубу, али да услед старости није могао. Ови сведоци преслушани од стране суда су исказали још и то да је оптужени признао, да је и свршио, али вани. Када се томе дода изјава оштећене, која је у три маха пред судом и пред жандармеријом у лице тврдила оптуженоме, да је свој полни уд ставио на њену вагину, јасно је да је додир полних органа том приликом био извршен. У прилог тога, да је ејакулација могла настати само услед надражаја, насталог додиром полних органа иде и исказ св. Ч. И., која је исказала, да је видела, да је оптужени у шипражју скинуо своје чакшире, а оштећена своје гаћице а потом да су се обоје сагнули. Лекар стручњак је пак установио, да је запалење полног органа оштећене могло настати или услед нечистоће, унесене споља, или додиром мушког полног уда. Родитељи оштећене су пример честитости и уредности, те је запалење полног органа оштећене могло настати услед гурања мушког полног уда. Ово стање ствари је утврђено у записнику о гл. претресу и на основу овог чињеничног стања требао је суд оптуженог прогласити кривим за свршено дело обљубе из § 273. к.з. када је пак суд противно чињенично стање установио, наиме, да није дошло до додира полних органа, остварио је горе означене повреде закона. Ова ревизија није основана, јер овом ревизијом државни тужилац заправо побија судиску оцену на гл. претресу изнесених доказа, која је у смислу § 274. с. кр. п. слободна и која се ревизијом побијати не може. Суд при установљењу чињеничног стања није узео за базу исказ оптуженога пред жандармеријом, а суд је дао темељите разлоге о томе, зашто је поверавао исказу оптуженога. Установљење суда дакле не противи се списима, а на основу установљеног стања суд је дело правилно квалификовао, те зато нема оних повреда закона, које жалилац истиче, па је касациони суд ревизију држ. тужиоца на основу § 345. бр. 2. с. кр. п. као очигледно неосновану одбацио. Оптужени повреду формалног закона из § 336. бр. 5. с. кр. п. налази у томе, што је суд одбио предлог, да се изврши увиђај на лицу места у доказ тога, да св. Ч. И. није могла видети оно, што је пред судом исказала, јер је терен такав да се на оно место, где је наводно дело извршено, не може видети ни из удаљености од 10—15 корака, поготово не из удаљености од 50 корачаја, где је св. Ч. стојала. Овај ревизиски разлог је неоснован, јер је предлог стављен на гл. претресу 11. фебруара 1937. г. Овај претрес је прво прекинут, а касније, 22. фебруара 1937. је одгођен за 4. март 1937. г. када. се изнова почела расправљати цела ствар, а на том претресу није стављен такав предлог. Повреду формалног закона из § 336. бр. 6. с. кр. п. жалилац види у томе, што је пресуда противречна, јер се у образложењу пресуде наводи, да суд поклања пуну веру његовом — жалиочевом — исказу пред жан-