Branič

СУДСКА ПРАКСА

181

дармеријом, по којем је оштећена драговољно пристала на полни сношај, а с друге стране поверовао је исказу оштећене, да своју намеру није могао лзвршити услед противљења оштећене. И овај ревизијски разлог није темељит, јвр и ако је тачно, да у разлозима пресуде постоји горња противречност, ипак та противречност не твори повреду закона јер се иста не односи на битне околности. Наиме суд је жалиоца огласио кривим за дело из § 273. кр. з. а за почињење тога дела је споредно, да ли је дело извршено силом или не, јер би то установљење, да је дело почињено силом могло доћи у обзир само као отежица, никако не би проузроковало неповољне последице у погледу установљења, да ли је жалилац дело починио, како се има то дело квалификовати. Исту повреду закона види жалилац и у томе, што је пресуда непотлуна, јер суд није ценио ону битну чињеницу, да ли је код њега, као старијег човека, могао тако брзо наступити излив семена. И овај ревизиски разлог је неоснован, јер је жалилац пред сведоцима Н. Д. и П. М. приликом преслушања пред жандармеријом, признао, да је ејакулирао, али вани. Како је суд поверовао том његовом исказу, то оно установљење суда, да је излив семена уследио тако брзо, оснива се на љеговом исказу, а тај је исказ цењен. Повреду материјалног закона из § 337. бр. 1. сл. а) с. кр. п. жалилац налази у томе, што суд није могао установити намеру на обљубу, јер сама та чињеница да је оштећена скинула гаћице, а он — жалилац — гаће, не може служити за основ закључку, да је хтео да изврши обљубу, па чак да је и имао намеру, он је од те своје намере праводобно одустао, а то .се у смислу § 33. к.з. не казни. Неоснован је овај ревизиски разлог, јер по становишту овога суда намера је чињеничко стање, које је суд у оквиру § 274. с. кр. п. по свом слободном уверењу установио, а то не може бити предмет овог ревизиског разлога. Напослетку повреду материјалног закона из § 337. бр. 2. с. кр. п. .жалилац види у томе, што дело није квалификовано по § 273. од. 2. кр. з. јер нема доказа да је он легао на оштећену, већ само то, да је он скинуо своје гаће, а оштећена своје гаћице. Није основан ни овај ревизиски разлог, јер жалилац заправо побија судиску оцену на гл. претресу изнесених доказа, која је у смислу § 274. с. кр. п. слободна, као што је то горе већ речено, а која (оцена) се ревизијом побијати не може. Како је дакле ревизија оптуженог у целости очигледно основана, то ЈУ је Касациони суд на основу § 345. бр. 2. с. кр. п. одбацио. Против пресуде Окр. суда изјавили су призиве и то: држ. тужилац због благе казне, а оптужени због строге казне. Касациони суд је узео у расматрање прво призив оптуженога и установио је, да поред доброг владања, које је Окр. еуд установио, предлеже као олакшице још и породично стање (2 деце) и делимично признање, које је служило као основ за установљење чињеничног стања, па је нашао, да је по Окр. суду одмерена казна, а сада установљене олакшице, строга. Услед тога уважио је призив оптуженога, пресуду Окр. суда у погледу одмеравања казне преиначио, и казну одмерио као у диспозитиву ове пресуде, а призив државног тужиоца није уважио. Сукоб међупокрајинских закона у погледу пословне спосооностн удате жене, у недостатку специјалног закона о томе, има се расправити по прсписима материјалног права, који важе на псдручју жениног правног домицила. Супарничар, тужиља Јелица у своме поднеску, упућеном преко свога пуномоћника, адвоката П. Окружном суду за град Београд, изјавила је да ловлачи тужбу и одриче се тужбеног захтева противу тужене стране по спору, који она води са својим мужем Б. због неизвршења уговора о миразу. Уз поднесак је приложен уговор о пуномоћству, закључен измећу тужиље Јелице и адвоката П. којим овога овлашћује да се у име њезино одрекне тужбе и тужбеног захтева противу тужене стране и да опозове раније издато пуномоћије, издато од стране тужиље адвокату М. за вођењ': овога спора. Уговор о пуномоћству закључен је у Земуну и потврђен код тамошњег јавног бележника. На одређеној усменој расправи, после саопштења горњег поднеска туженој страни, заступници исте истакли су пред-