Branič

224

„Б Р А Н И Ч"

тестаментални наследници; но с тим, да се тужба, наравно, може распрострти и на саме легатаре или налогопримце, па и на друга тестаментом погодована лица, ако би то за потпуно намирење законог дела наслеђа било нужно 10 ). — в) Наследничка тужба позната под именом тужбе о наследству (Егвбсћа{1зк1а§е, ћегеШ1а11б ре1Ј11о) може се подићи од лица, које за себе тврди да је наследник, а против онога, кога је судија, по завршеној оставинској расправи, прогласио за наследника и предао му заоставштину сходно § 136 Вп.; или пак против онога, који је без судске расправе заузео заоставштину и држи је као наследник, — који, дакле, неће да изда тужиоцу спорне ствари зато што себе сматра наследником. Али се ова тужба не би могла подићи противу онога лица, које, истина, и само полаже право на исте ствари, само то не чини по основу наслеђа, већ по каквоме било другом правном основу. Јер се овом тужбом тражи, да суд утврди да постоји тужиочево наследно право и да се туженик истовремено осуди, да тужиоцу преда спорно наследство (ћегесШаИз ушШса1ш) 16 ). 5. — Поред ових примера, које смо до сада изнели, а који углавном припадају области породичног и наследног права, могли бисмо навести и велики број других, који би се тицали и осталих делова грађанског одн. приватног права. Наиме, многе тужбе, које су, у ногледу њихових легитимационих особености, сличне горе поменутим, припадају домену чисто имовинских права стварних или тражбених. Тако, на пример, код тужби за заштиту права стварних службености (асИо сопГеззопа уе1 пе§а1опа) парнично су легитимисани — активно или пасивно — само власници или уживаоци повласног и послужног добра (§ 368 грађ. зак.); право на тужбу код личних службености (изцз, изиз{гис1из, ћађј1аИо) припада само њиховим носиоцима одн. лицима у чију су корист те службености, законом или вољним актом, конституисане; за подношење државинских тужби легитимисан је дотадањи држалац ствари (§ 208 грађ. зак.); за спорове одн. тужбе о деоби (асИо соттит (1тс1ип(1о, асИо ЈатШае егазсипс1е) активно и пасивно су легитисана само лица, која су била у извесној заједници живота или имања (ортаци, смесничари, задругари); за подизање тужбе због сметања поседа (државне ствари или права, у смислу § 588 гр.п.п., легитимисан је онај који је био ометан у поседу, па и ако врши посед преко трећег лица (порабиоца, управитеља и т.д.), као и универзални сукцесор ометаног (активна легитимација). Тужба се пак има поднети противу онога

15 ) В. о томе: Бг. Аранђеловић, Наследно право, стр. 163 и след. 16 ) Тако Ог. Аранђеловић, Наследно право, стр. 118; а Ог. Лазар Марковић, Наследно право, Београд 1930, стр. 384 и след., говорећи о заштити наследног права и о наследним тужбама као сретству за остварење те заштите, каже и ово: Наследна тужба (реШјо ћегесШаЈјз) је једна стварна тужба, која се подиже противу оних који фактички држе заоставштину, целу или један део њен, у својим рукама, тврдећи да су они наследници. Наследној тужби има места само против таквих држалаца заоставштине, који и сами истичу право наслеђа као основ своје државине. Ако би један тужени држалац заоставштине или којег објекта њеног истицао други неки основ у прилог својега права на државину, као на пр. куповину или поклон, против таквог држаоца има се подићи обична својинска тужба, &ко су испуњени услови за успех те тужбе, а не наследна тужба.