Branič

ПРАВО НА ТУЖБУ итд.

225

ко смета посед, било да је то лице радњу, којом се посед смета, извршило само или преко заступника (пасивна легитимација) 17 ). II Досадањи примери, које смо горе изнели, показују, да право парничне легитамације, нарочито активне, редовно припада оним лицима, која су носиоци и самога тужбеног захтева одн. предмета спора, т.ј. лицима чији су важни правни интереси покренутим спором непосредно тангирани. Тако се та лица поЈављују не само као субјекти или носиоци спора, већ и као власници ■саме спорне ствари, са којом по правилу могу неограничено располагати. Талица, дакле, врше своје лично право на тужбу, те се, на тај начин, појам парничне или стварне легитимације подудара у ствари са самим правом на тужбу. И то је у право стварна легитимација (5асћ1е§ШтаИоп) или парнична легитимација у ужем смислу. Али, има случајева када субјекти спора одн. парничари нису истовремено и субјекти самога спорног односа гезр. предмета спора, те се та два својства не морају увек подударати 18 ). Може се, наиме, десити, да стварна одн. парнична легитимација почива на праву управљања са туђим добрима, или пак да је та легитимација, на који други начин, учињена самосталном и независном од самога правног или фактичног односа, који претставља даљи или ближи основ или предмет конкретнога спора; тако да лица, која се у даноме случају појављују као парничне странке, воде тада спор, истина, у своје лично име, али о туђим правима и дужностима. То су уопште случајеви, у којима је извесним лицима законом дато право на вршење туђега права на тужбу; т.ј. право и дужност тих лица, да воде спорове и да се у одређеним правним споровима формално појављују као парничне странке, заснива се, по правилу, непосредно на закону, док т.зв. стварна легитимација, или парнична легитимација у ужем смислу, најчешће потиче из уговора или некога другог правног акта или догађаја. И то је стварно једна од ближих и важних карактеристика парничне легитимације у формалном или техничком смислу (т.зв. Ргогеззз^апЉсћаШ за разлику од стварне. Ми ћемо овде и за такве случајеве навести неколико примера, који нам, — с погледом на то, да се њима, у истоме циљу, такође служе и истакнути правни аутори, чија смо дела већ цитирали, — изгледају нарочито подесни за објашњење појма формалне легитимације, односно права на тужбу у форммлнои смислу. Наиме: 1. — Муж је по сили свога права управљања или администрације жениним имањем (§771 гр. з.), активно и пасивно легитимисан за вођење свију спорова, који би отуда проистекли. Ово без обзира на околност: да ли се ствар тиче миразних или

17 ) Специјално о легитимацији за ову тужбу због сметања поседа, видети опширније излагање у цит. делу пг. Нојмана, књ. II, стр. 1214 и след., где су наведени и интересантни примери из праксе аустријских судова. 18 ) пг. Напз 8рег1, 1,ећг1шсћ сЈег Виг§егИсћеп КесћЈзрНеде, 1|_ Вапс! 2 ТеП, \УЈеп, 1928, 3. 163.