Branič

228

„Б Р А Н И Ч"

ређења. Тако је на пр. у немачком грађ. законику од 1896 год. прописано, да муж може у своје лично име (т е&епеп Матеп} судским путем доказивати права, која припадају миразном добру одн. која чине саставни део миразног добра. А уколико је муж овлашћен да с таквим правима распомаже без жениног одобрења, утолико пресуда, која би у таквим споровима била донета, производи такође своје дејство и за и против жене (§ 1380). Затим је муж по § 1443 такође овлашћен да води у своје лично име и оне спорове, који би се тицали заједничких добара његових и жениних (Ое5ат1§и1), на случај да је између супруга брачним уговором заснован режим опште заједнице добара (а11§етете СНШ:ег§ететсћа{1), и то: не само као тужилац, већ и као туженик (§ 1443). Дакле, муж је, по немачком праву, у погледу таквих спорова, који би се тицали миразних и заједничких добара, легитимисан и активно и пасивно. Ово одговара и једном општем правилу немачкога материјалног и процесног права, по коме онај коме припада право да управља извесним правним добрима, треба истовремено да има право и дужност, да води и спорове, који се односе на та добра. 23 Аса престанком права управљања, престаје такође, потпуно или делимично, и само право одн. дужност на вођење дотичних спорова као парнична странка (парнична легитимација). Све ово пак без сумње важи и за наше право, нарочито што се тиче овде изнетога општег правила о парничној легитимацији мужа. 2. — И овај ћемо други пример формалне парничне легитимације изнети такође с погледом на немачко позитивно право. Он се тиче парничне легитимације наследника и извршиоца тестамента, у међувремену од отварања наслеђа по основу једнога тестамента, па до окончања оставинске расправе и предаје заоставштине одређеноме универзалном наследнику. Тако, наследник није овлашћен да води спорове, који се тичу заоставштине, ако је ради управљања са овом наименован извршилац тестамента (Теб1:атеп1зуо11з1гескег). На против, активна и пасивна легитимација у таквим споровима припада само извршиоцу тестамента као таквом, но с тим, да пресуда ипак стиче правну снагу и према самој заоставштини и према наследнику, како у погледу наслеђене, тако и у погледу његове личне имовине. Али, ако извршилац тестамента води спор о масеном имању у своје лично име, он се мора и формално легитимисати као такав. Наиме, из тужбе и пресуде мора се јасно видети његов правни положај према спорној ствари, т.ј. мора бити очигледно, да он води спор 7 истина, у своје лично име, али, у ствари, за рачун дотичне имовинске масе, чије му је управљање поверено. Иначе би извршилац тестамента морао лично одговарати за парничне трошкове, у случају да тужба буде одбијена као неуредна. Но, ако је из&ршиоцу тестамента дато и право управљаља заоставштином, онда се права, која спадају под ту управу, могу судским путем доказивати и остваривати само од његове стране (§ 2212). Другим

23 ) Тако Ог. 1<ео Козепђегј?, 1,ећгћисћ Зеб ОеиЈвсћеп 21уПргогеб8гесћ1б* БгШе АиШде, ВегНп 1931, б. 131.