Branič

232

„Б Р А Н И Ч"

колико интересантних случајева из других'правних области. На пример, управитељ стечајне масе може водити све спорове, који се тичу стечајне имовине, у своје име, као тужилац или туженик, мада та имовина односно предмет спора не припада њему, већ стечајној маси(§§ 88 и 112 стеч. зак.). Прокура индосатар могаоби, према § 17 мен. зак., водити самостално, т.ј. у своје име, као активна или пасивна странка, све спорове из једне менице (ради наплате меничне суме, регреса или неправедног обогаћења), мада он лично није носилац меничних права по дотичној меници; јер је у наведеноме законском пропису предвиђено, да ималац менице одн. прокура индосатар може вршити сва права која истичу из менице, па, дакле, и право на тужбу. Често пута пак, од постојања или непостојања права на тужбу одн. права активне легитимације, у корист одређеног лица, зависи и сама права природа и квалификација дотичнога материјално-правног овлашћења или интереса, који треба тужбом да се заштити. Тако се, на пример, разлика између легата (1е§а1ит, Уегтасћћт) и налога (тосЗиз, Аи!!а§е) углавном састоји у томе: што код налога не постоји једно одређено лице, које би било овлашћено гезр. легитимисано, да његово извршење тражи судским путем; јер, ако би тестатор овластио некоје лице, да у своју корист може тражити извршење налога, он би му тиме у ствари завештао један легат. 29 ) 6. — Један нарочити случај формалне парничне легитимације предвиђен је у § 329 гр.п.п. Управо, овај законски пропис предвиђа правило, по коме: отуђење ствари или тражбине, о којој тече парница, нема никаквог утицаја на парницу, те оно лице, које је стекло спорну ствар или тражбину, није овлашћено, без пристанка противниковог, ступити у парницу као главна странка, уколико другим законским прописима није што друго наређено. А то пак значи, да ће отуђивач остати и даље парнична странка одн. субјект дотичнога спора, и ако је, због отуђења, престао да буде и није више и субјект спорнога предмета. Отуђењем је, дакле, прекинут његов материјално-правни однос према спорној ствари или тражбини, али не и однос према самоме спору; јер са променом субјеката спорног односа не наступа аутоматски (ео 1рзо) и промена субјеката спора 30 ). Тако да парничар — отуђивач остаје и даље легитимисан за вођење спора само формално, али не и стварно; те би се прибавилац једино, по §118 гр.п.п., могао без пристанка противниковог умешати у спор на страни свога сауговорача. Странка која је отуђила спорну ствар не може, дакле, порицати своју парничну легитимацију, нити је противник може оспоравати. 81 ) Но, ипак има извесне разлике између парничног положаја отуђивачевог и осталих лица из ове групе случајева. Та се разлика састоји у томе: што, и поред отуђења спорног предмета и престанка стварне летитимације отуђивачеве, пресуда изречена у дотичноме спору стиче правну снагу и постаје извршива према самоме отуђивачу, а не и према приба-

29 ) В. о томе опширније у нашој расправи: Налог и легат, Правна мисао, свеска за јуни 1935. 30 ) 8рег1. ор. сН., 3. 196. м ) Е)г. Аранђеловић, цит. дело, књ. II, стр. 16.