Branič

-237

СУПАРНИЧАРСТВО

Из ове и овакве одредбе јасно излази да поједини захтеви, који нису изузети од извршења могу бити предмет цесије, ма да ти захтеви произлазе из права, која се гасе и престају исчезнућем саме личности. Како је Законом о извршењу и обезбеђењу допуштено извршење на једну трећину принадлежности државних службеника изузев личног и породичног додатка на скупоћу, то с1е 1е^е Гегепс!а на случај озакоњења одредбе § 1334. Предоснове грађ. законика онакве какве је сада у редакцији, имаће правне могућности да предмет уступљења буде и извесан део принадлежности држав. службеника.

Јакша Радовић, судија Среског суда аа град Београд. Супарничарство Кад у једној парници учествује више лица као тужиоци или као тужени зову се супарничари. То је у ствари кумулирање тужаба у субјективном смислу, а које може бити само у законом одређеним случајевима — §§ 112., 113. и 117. у в. § 121. Грађ. п. п. Ако има више супарничара на тужилачкој страни онда је то активно супарничарство, а ако има више лиЦа на туженој страни онда је то пасивно супарничарство. И активно и пасивно супарничарство може се засновати једино једном заједничком тужбом. Спајање више тужаба, поднетих од више лица р а д и истовременог извиђаја и суђења ради економије поступка не заснива супарничарство. Према дејству пресуде на парничаре супарничарство може бити просто и јединствено. Просто је супарничарство онда кад из заједничке тужбе може произићи различита пресуда т. ј. са различитим дејством према сваком супарничару; односно пресуда гласи или може да гласи за сваког супарничара. А јединствено је супарничарство онда кад из заједничке тужбе мора произићи пресуда с истим дејством за све супарничаре, т. ј. пресуда мора да има исто дејство за све супарничаре. Да ли је супарничарство просто или јединствено зависи од природе правнога односа у дотичном спору, или од законских прописа, који тај однос регулишу. Просто суаарничарство Код простог супарничарства супарничари су према противнику потпуно самостални као да се налазе у засебном спору. Према томе, радње једног супарничара другоме нити користе, нити штете — § 114. гр. п. п. Један супарничар може тужбено тражење признати, или се истога одрећи, према томе на којој се страни налази, а то другога супарничара, који се на истој страни налази не веже. Ако један уредно позвати супарничар не дође на рочиште може бити осуђен због изостанка и ако је други дошао и спор се наставио. У случају да у току спора један супарничар умре може се