Branič

238

,Б Р А Н И Ч"

по § 252. гр. п. п. према њему наредити одвајање расправе а по том поступак прекинути — § 219. г. п. п. А ако је према умрломе супарничару раније било одвојено расправљано онда се поступак просто прекида и нема никаквог дејства према осталима. Код овог супарничарства доноси се једна пресуда, која како смо горе видели, може различито гласити за поједине супарничаре, јер су они у својим радњама у спору у коме су супарничари били потпуно самостални и могли за себе стварати засебне и различите правне ситуације. Али ако у једном оваквом спору правна ствар буде зрела за пресуђење према неком или неким супарничарима, а према другим није, може се према првим донети коначна пресуда, док се према другим расправа продужава — §§ 251. 487. гр. п. п. Ова се пресуда може самостално нападати засебним правним леком. Пресуду треба доставити сваком супарничару појединачно, ако немају заједничког пуномоћника, а ако имају заједничког пуномоћника онда пресуду треба доставити само томе заједничком пуномоћнику. Супарничари могу бити тужени сваком домаћем суду, код кога један од супарничара има општу месну надлежност, а ако има главних и споредних обвезника онда надлежном суду за једног од главних — § 90. гр. п. п. Кад треба извести доказ саслушањем странака суд у сваком случају одређује кога ће од супарничара с једне стране саслушати, или да ли ће све саслушати. Изјављени правни лек од једног супарничара спречава правоснажност пресуде само према њему, а према осталима постаје правноснажна. На заказано рочиште по правном леку пред вишим судом позива се само супарничар, који је правни лек употребио,. као и његов противник, а остали се супарничари не позивају. Сиромашко право признато једном супарничару вреди само за њега, а не и за остале. Поднесци који се морају доставити противнику имају се поднети у онолико примерака, колико на противној страни има супарничара плус један за суд — §§ 180. и 289. гр. п. п. Трошкове сносе сви супарничари по главама а у случају кад је разлика у деловима онда у висини тих делова коју висину суд одређује. Јединшвено суиарничарство Кад се по сили самог закона или по природи спорнога односа један спор мора да расправи јединствено и донесе иста пресуда т. ј. кад пресуда мора да гласи исто за све супарничаре онда је то јединствено супарничарство. Према овоме јединствено супарничарство настаје или по природи правнога спора или по сили самога закона. Јединствено супарничарство није увек нужно, већ може бити и вољно. У случају вољног супарничарства кад је на тужбу имало право више лица, а тужбу поднесе једно од њих таква се тужба неће одбацити из формално процесуалних разлога, нити ће се тражити уклањање тога недостатка, јер се то не може сматрати као недостатак. Али када је супарничарство нужно тужбу морају поднети сва овлашћена лица или бити тужена