Branič

СУДСКА ПРАКСА

259

Да ли је адвокатском приправнику потребно посебно пуномоћије издато од стране адвоката код кога је на вежби за замењивање на расправама у грађанским споровима у којима је адвокат овлашћен на заступање или је за ово довољно уверење одбора Адвокатске Коморе као доказ, да је адвокатски приправник на вежби код адвоката кога хоће да замењује у конкретном спору.

По Закону о адвокатима х ) и по Закону о суд. пост. у грађ. парницама, 2 ) адвокатски приправник нема права самосталног заступања у грађанским парницама. Или боље, адвокатски приправник нема права н е п о средног заступања странака. 3 ) То право има само адвокат. Он то право стиче уписом у именик Адвокатске Коморе, а пуномоћије које му је потребно за сваки конкретни случај, служи му само као легитимација, да је заиста на заступање овлашћен. Оно пак што адвокатски приправник има то није право да заступа, то је само право замењивања адвоката код кога је на вежби. И то је разумљиво, кад се има на уму да је адвокатски приправник још и сам на вежби код адвоката. Законодавац стога и не даје адвокатском приправнику неко друго и неко веће право од права замењивања адвоката код кога је на вежби. Законодавац то изрично подвлачи како у пропису § 26. Зак. о адвокатима тако и у пропису § 133. грпп. А то ништа друго не значи него то, да закон забрањује адвокатском приправнику самостално вођење спорова. Међутим, кад се адвокатски приправник јавља по посебном пуномоћију адвоката код кога је на вежби, он тада не замењује адвоката. Он тада ради самостално: он не замењује, он заступа непосредно. Он тада употребљава једно право које му закон не даје. И стога, кад адвокат издаје адвокатском приправнику посебно пуномоћије да га заступа у једном грађанском спору, он му тиме даје више права него што му то по закону припада. Један адвокатски приправник који је на вежби код адвоката обавља истина послове адвокатске канцеларије свога шефа, али он то не чини самостално и у своје име него у име овога. Кад пак адвокатски приправник ради по посебном пуномоћију, он не замењује, он ради исто онако као што то чини сваки други пуномоћник. То је разумљиво, јер у том случају адвокат преноси на њега сва она права која он има по пуномоћију добивеном од странке у конкретном спору. Адвокатски приправник, дакле, није тада само з а м е н и к адвоката код кога је на вежби. Он је и пуномоћник његов. Тиме се ствара једна и нелогична и немогућа ситуација. С једне стране адвокатски приправник не може да води спорове самостално, већ и њих као и све друге послове канцеларије, води у име адвоката код кога је на вежби. С друге стране опет, суд, кад захтева посебно пуномоћије, омогућава адвокатском приправнику, да у своје име и потпуно независно од адвоката код кога је на вежби врши правне послове. Као што је речено, закон не даје ово право адвокатском приправнику: адвокатски приправник је само заменик адвоката код кога је на вежби — §§ 26. 3. о адв. и 133. грпп. и као такав приступа расправи. Што њему треба као заменику адвоката овлашћеног потребним пуномоћијем, то није посебно овлашћење адвоката код кога је на вежби. Што њему треба за ово замењивање, то је само и једино легитимација Адвокатске Коморе као доказ да је заиста на вежби код адвоката кога хоће да замењује у конкретном спору. Само дакле ова легитимација Адвокатске Коморе (уверење) довољна је да адвокатском приправнику омогући приступ на расправу. Парнично пуномоћије из-

г ) § 26. I од. Зак. о адвокатима гласи: У расправама пред судовима, другим државним и самоуправним властима и јавноправним телима адвоката може заменити и адвокатски приправник који је код њега на вежби, а који се има легитимисати уверењем одбора Адвокатске Коморе, уколико други законски прописи друкчије не наређују. 2 ) § 133. грпп. гласи: Адвокатски приправник који је уписан у именику адвокатских приправника, може заменити адвоката код којега је на вежби кад се легитимише уверењем одбора Адвокатске Коморе, но код апелационог и управног суда само, ако је положио адвокатски испит (§ 26. Закона о адвокатима). 3 ) Одвјетник бр. 4.—5. за 1937. г. стр. 100.