Branič

260

,Б Р А Н И Ч"

дато адвокату за вођење дотичног спора вреди и за његовог адвокатског приправника — §§ 132., 133. и 136. грпп. без посебног неког још пуномоћија од стране адвоката. И стога кад суд захтева и посебно пуномоћије адвоката издато адвокатском приправнику за заступање адвоката код кога је на вежби, он захтева једно пуномоћије које је не само непотребно него и по закону н едопуштено. Брашислав М. Ђелошевић, адв. Упоређење рукописа у смислу § 410. гр. п. п. не може сам суд извршити кад од исхода тог упоређења зависи спорно право. Тужилац Г. П. преставио је суду да је туженик М. С. као претплатник трошио његову електричну струју за означено време у тужби и да је од тога остао дужан тужбено потраживање. Поред осталога позвао се и ни пријаву за претплату струје наводећи да је на истој стављен оригинални погпис туженика. Туженик је осиорио тужбено тражење и истакао да се он у опште није претплаћивао на струју јер за то није имао потребе будући да је само келнер по занимању а не кафеџија како то тужба наводи. Поред тога оспорио је и- потпис на поднетој пријави. С обзиром да је оспорен потпис на поднетој пријави Суд је наредио упоређење рукогшса туженика са рукописом на пријави, да би утврдио истинитост потгшса, па је ово упоређење сам извео а одбио је предлог туженика да се рукопис вештачи. По изведеном овом доказу суд је нашао да су рукописи идентични и на основу тога тужиоца осудио да плати тужбено потраживање а с обзиром на карактер слова није могао поклонити вере туженом да због тога што није имао кафану у Београду да није потписао пријаву. Ово у толико пре што је туженик сам признао да је радио као келнер те се професија поклапа са датом професијом у пријави. Противу ове пресуде Среског суда за град Београд П. Бр. 6244/35 туженик је уложио призив наводећи да у овој пресуди има недостатака у томе што првостепени суд није испитао истинитост потписа на поднетој пријави путем вештака у смислу § 447. гр. п. п. како би се дошло до тачне констатације, како је то туженик и предложио, већ је овај доказ сам суд извео па је ово спречило да се спорна ствар исцрпно претресе и темељно оцени. По горњем призиву Окружни суд за град Београд закључком својим Пл. бр. 762/37. укинуо је пресуду Првостепеног суда и ствар истом вратио на поновно расправљање и одлуку и то са разлога: „Побијана пресуда је неправилна и по закону не може оистати, јер у поступку првостепеног суда има битних недостатака, који су спречили да се спорна ствар исцрпно претресе и темељно оцени. Први је суд, по нахођењу призивног суда, погрешио, кад је сам извршио упоређење рукописа — уместо да то учини путем вештака — стручњака сходно пропису § 447. гр. п. п. Ово у толико пре, што од чињенице да ли је спорни потпис тужеников или није зависи у основи тужиочево право истакнуто у тужбеном захтеву. Према томе први суд је био дужан да оспорени потпис испита путем вештака—стручњака ради правилније одлуке по главној ствари." После овог закључка Окружног суда, Срески суд је извео доказ вештачењем потписа од стране вешгака—стручњака, који је нашао да рукописи нису идентични те је суд на основу овог вештачења донео пресуду и тужиоца Г. П. одбио од тражења. Ова пресуда није побијена. Тумачећи пропис § 410. у вези § 411. гр. п. п. изгледа неоспорно да је суд изрично овлашћен да у конкретном случају сам изведе упоређење рукописа. Истина у § 411. гр. п. п. стоји да у случају сумње суд може затражити мишљење вештака али је ово свакако остављено на слободну оцену у смислу § 368. гр. п. п. Код овакве ситуације пресуда донешена на основу упоређивања рукописа од стране првостепеног суда не може се с обзиром на горње, строго узев, ни побијати. Истина према једној одлуци Касационог суда пресуде доношене при оцени доказа код питања да ли извесна чињеница постоји или не у смислу § ^68. гр. п. п. могу се побијати али се не сме заобићи начело непосредности и изведени докази морају се поново и непосредно извести од стране суде-