Branič

МОЖЕ ЛИ СРЕСКИ СУД ЈЕДНОМ ПРЕСУДОМ итд.

359

и судија му одмери максимум од једне године затвора (строгог затвора), а друго лице одговара за шест дела и код истог се показала „злочиначка наклоност учиниоца", рђаве побуде и друге отежавајуће околности код свих тих дела. Ово је врло могуће у пракси. Био би то парадокс од правичности да судија одмери и овом извршиоцу шест кривичних дела исту казну од годину дана затвора као и оном првом за једно дело. Да ли би срески суд могао у овом случају да се огласи ненадлежним зато што треба оваквом кривцу изрећи већу казну од годину дана и да ствар упути окружном суду? Мишљења смо да не би, јер би окружни суд могао са оправдањем да каже: враћају се сви списи јер су у конкретном случају у питању преступи „за које закон предвиђа казну затвора (строгог затвора) иајвећом мером до једне године", а за њихово пресуђење стварио је надлежан срески суд у смислу § 9 т. 2 к. п. Оваква мотивација окружног суда била би умесна јер „стварна надлежност је право и дужност једног суда да једно кривично дело суди због природе или других његових особина" (В. Марковић стр. 76). Срески суд не би могао ову ствар да упути окружном суду на основу ма ког прописа к. п. па ни на основу § 378/11 к. п. јер у конкретном случају за свако од шест дела био би стварно надлежан срески суд, а § 378 к. п. говори о поступку среског суда кад он не би био стварно надлежан. Из изложеног излази да би судија среског суда био принуђен да изрекне казну већу од године дана, пре него да за свих шест дела одмери исту меру казне као и ономе првом кривцу за једно дело. Законодавац свакако није хтео да изједначи оваква два случаја јер би то била једна аномалија у праведности и у одмеравању казне према степену кривичне одговорности учиниоца. То — што законодавац у § 9 т. 2 к. п. каже да су срески судови надлежни за цео првостепени поступак о преступима, за које закон предвиђа казну затвора „највећом мером до једнегодине", — не значи да срески суд кажњава „највећом мером до једне године", већдасуди о преступима за које је у закону прописана казна до годину дана затвора. Тако и у случају реалног стицаја више дела (§ 62 к. з.) која би спадала у стварну надлежност среског суда, биће за суђење надлежан срески суд, па ће он свакако моћи изрећи укупну казну и већу од годину дана затвора, јер би у противном морао учинити атак на правичност и законитост. Овакво гледиште произлази из саме логике ствари и не коси се са прописима к. п. Да видимо сада случај из § 76 к. з. то јест да једно лице стоји у поврату. У одељку другом §-а 76 к. з. стоји: „ако је то друго кривично дело потекло из једнородних побуда с ранијим делом, суд није везан за највећу меру која је за то кривично дело прописана, већ може изрећи највише двоструку прописану казну......" Прегпоставимо да једно лице одговара пред среским судом за једно дело из његове стварне надлежности, за које је предвиђена казна до годину дана, па судија на главном претресу констатује да се то лице налази у поврату у смислу § 76/1 к. з. Ако би се и овде појавиле отежавајуће околности и потреба из-