Branič

СУДСКА ПРАКСА

537

Најзад не стоји ни ревизијски разлог из тач. 3. § 597. грпп. у томе, што је призивни суд усвојио много шири чињенички основ него први суд, јер по § 582. грпп. призивни суд је овлашћен да измени и допуни чињеиичко стање утврђено од првог суда понављањем доказа изведених пред првим судом и извођењем оних који су у првостепеном поступку безуспешно понуђени. По § 930. а) грађ. зак. право својине губи се, ако се за 24. године не употреби, без ебзира да ли је исто уведеио у јавне књиге или судом потврђене, те према томе није потребно утврђивати да ли и садањи држалац има правни основ државине. (Пресуда Касационог суда у Београду од 10. фебруара 1938. Рев. 2137/37.). У правној ствари тужиоца П. Т. противу туженика А. П., због сво.јине, Окружни суд у Крушевцу пресудом од 24. септембра 1936. год. Но 109/35., делимично је уважио тужбени захтев, са разлога: „Тужилац у својој тужби наводи: да је у спору због сметања поседа коначним закључком Среског суда кб. 220/35 осуђен да установи раније фактично стање т. ј. да сруши зид, од подигнуте зграде у дужини од 6.15 шест метара и петнаест сантиметара а у ширини од почетка за 0,20 двадесет и пет сантиметара на крајњој тачци за 0,4 четири сантиметара наводећи да је он имао фактичну државину тога спорног земљишта у моменту када сам ја подигао зграду. Како је сметање права својине особити правни носао, то се и ја обраћам суду овом тужбом, јер тужени ми оспорава поред раније пресуђеног спорног земљишта и земљиште, које је описано у приложеном коначном закључку и то у дужини моје подигнуте куће за 6.15 шест и петнаест сантиметара а у ширини почетној за 0,25 двадесет пет сантиметра па у завршној за 0,4 четири сантиметра. Поред овог спорног земљишта оспорава ми право својине и на дужини још од 31.83 тридесет и један метар и осамдесет три сантиметра а у ширини од 0,30 тридесет сантиметра и 0,45 четрдесет пет сантиметра. Ово спорно земљиште мо.ја је својина коју сам прибавио куповином, по поменутој тапији, те се по § 292. гз. имам сматрати као правни сопственик, јер је тапија потпун доказ и јавиа исправа о ономе о чему гласи. Привременз државина спорног простора у назначеној ширини и дужини коју има тужени А. не може се сматрати као законита, пошто полажем право својине по тапији, у толико пре што је туженик већ ранијом пресудом за један део спорног земљишта одбијен и мени је признато право својине по приложеној тапији. Да је ово имање моја својина као доказ прилажем судску тапију, и молим суд да путем вештачења на лицу места утврди да мере и границе описате у тапији покривају и спорни део земљишта које ми оспорава тужени А. као и то: да сем својине спорног земљишта на коме сам подигао двоспратну кућу, моја је својина још за пет сантиметра у почетној линији а у завршној линији за двадесет и шест сантиметра. Тужени тврди да он држи спорно имање, као што признаје и сам тужитељ, да је он наследио то имање од свога оца пок. М. и држи га које он, које његов отац, више од педесет година, за доказ чега позива се на сведоке Б. П., М. С., 3. Ђ. и Ћ. Ј. и на исказ, сада покојног сведока, С. П. дат у спору на који се односи пресуда Београд. Апелационог суда Р. бр. 5709/34. — односно пресуда Среског суда у Крушевцу бр П. 124/34.; да се пресуда Апелационог суда не односи на спорно имање, и најзад да тужитељева тапија, свидетељство из 1850. год ни по форми ни по садржини не претставља исправну тапију, којом се у смислу § 192. гз. утврђује својина. — По довршеном доказном поступку, у коме суд је извршио судско вештачење, увиђај и премер спорног имања а вештаци су прикључили и план истога уз свој извештај и преслушао сведоке туженога, чији се искази налазе у расправном записнику од 16. септембра 1926. год. и у записнику Среског суда у Новом Саду од 23. марта 1936. год. а прикључио и списе раније парнице бр. П. 124/34., у којима се налази и исказ сведока С. П. а узео у обзир и све прикључене од стране судске одлуке, 0:,ружни суд је нашао: 1) Суд није могао прихватити разлог да тапија тужитеља није од вредности пошто не одговара тапији ни по форми ни по садржини. Истина је, да свидетељство, издато од суда окружја крушевачког 15. фебруара