Branič

538

,Б Р А Н И Ч"

1850. год. нема форму установљену за тапију, али потребно је имати на уму, да је за форму тапија прописано тек у распису министра правде од 11. јуна 1894. год. а детаљнија упуства дата су тек у распису министра правде бр. 745 од 12. фебруара 1889. год. док је „свидетељство" израђено у почетку 1850. год. Приликом пак преноса имања на тужитеља у 1934. г. Срески суд у Крушевцу превео је старе мере (фат и шух) на нове у метрима а означио и тачне границе, што је једино спорно у овој парници. 2) Други навод туженога, да се пресуда: Среског суда у Крушевцу бр . ,П. 124/34. од 22. јуна 1934. год. и Апелационог суда у Београду В.бр. 3709 од септембра 1934. не односи се на спорно земљиште, тачан је. У том спору био је у питању отесани зид дућана туженог А. до Кнез Михајлове улице, што није предмет садањег спора. Тужитељ се ослонио на пресуду Апелационог суда само као на преседан. 3) Напротив коначни закључак Среског суда у Крушевцу Бр. 220/35. од 20 маја 1935. год. због сметања поседа, заиста се односи на део спорног земљишта описан у првој половини тачке 1 тужбеног петита. Али пошго онај спор није био ради својине, као што је садањи спор и није прејудицирао питање права својине, то Окружни суд може и мора приступити у овој парници решавању питања о праву својине истог земљишта. Из плана прикљученог овим списима и израђеног од стране судско вештачке комисије и на основу мишљења, суд је стекао уверење да тужитељева тапија и у старим и у новим мерама покрива тај шиљасти део земљишта на плацу са црвеним тачкама, простором 0,25x6, 15 м. х 0 м. а који се сада налази под зидом нове двоспратне зграде тужитеља као што је утврђено и приликом увиђаја на лицу места. Додуше вештаци су навели да је ново сазидана зграда тужитеља својим зидом захватила спорни троугао из имања туженога ако се узме у обзир као правац позадна површина зида туженика, означеног у т. 3. тужбеног петита, међутим, пошто тужитељ оспорава својину и тог плаца испод туженикова зида и пошто, по налазу и мишљењу вештака и тај зид је саграђен на земљишту тужитеља према тужитељевој тапији, то се та полазна тачка од туженикова зида не може сматрати, као неспорна тачка. Ово у толико пре што се у тапији тужитеља спомиње први прелом на јужне границе на одстојању 18 м. од Кнез. Михајлове улице а не спомиње се одступање док сведоци нису могли утврдити тачан правац границе, сем сведока Б. П. који је посведочио под заклетвом да је стара граница била стари зид од дућана туженика а затим права линија све до прве куће тужитеља (означене на плану 1 кућа) што значи да је јужна граница ишла косо, исти је сведок утврдио да је раније на једном месту те линије била тараба са једном малом капијом све од дућана туженикова до 1 куће тужитељеве, сведок је такође утврдио, да сада на том месту т. ј. где је била тараба, стоји нова зграда. У главном исто је утврдио и сведок М. С. а и 3. Ђ. само са том допуном, да није био присутан зидању нове зграде па стога не може да утврди, да ли је зид нове зграде тужитеља сазидан баш на месту старе тарабе, или је нешто померан. Сведок пак Ф. Ј. посведочиоједа он, као бивши власник, премерио све купљено имање по тапији и држао га у свему како тапија гласи, а тако је и продао, да мере незна, шта сад држи тужитељ, само зна да су мере одговарале тапији. Најзад, сведок С. П. није сведочио у том троуглу. Из оваквог исказа сведока тужене стране суд није могао извести закључак, да је тужени држао спорни троугао пре подизања нове двоспратне куће тужитеља, него је дошао баш до обратног уверења да је та зграда сазидана на месту старе тарабе, која је служила као граница између имања парничара, да је тај троугао држао и раније власник Ф. Ј. и да тапија тужитељева покрива спорни троугао и у старим и у новим мерама. Према томе право својине на спорни троугао, означен у првој половини т. 1 тужбеног захтева, припада тужитељу у смислу § 292. гз. јер је исто имање прибавио куповином т. ј. (јуста титула) и држао са претходницима више од 10 година, чак више од 24 године. 4) Друкчије стоји са спорним имањем, означеним у другој половини т. 1. и у т. 2. и 3. тужбеног петита. И ако тапија тужитеља покрива и ове спорне делове земљишта, исказом свију преслушаних сведока утврђено је да су се сви делови налазили у државини туженикова оца, пок. М. а затмм У државини туженога у времену око 40 год. Нарочито о плацу споменутом