Branič

540

„Б Р А Н И Ч,

право туженик стекао путем одржаја по наложењу призивног суда основан је и умесан. Овај призивни навод основан је, јер се државина тужене стране као једно фактичко питање може доказивати сведоџбама сведока на које се тужена страна за доказ својих навода позвала — § 242. грпп. али и поред тога, да би она произвела правно дејство и да би имала својински карактер, потребно је да почива на каквом правном основу §§ 200., 201., 225. и 226. гз. када тужена страна, правни основ државине на спорном имању исказима саслушаних сведока М. С. и 3. Ђ. није утврдила јер искази ових сведока не могу послужити као доказ, већ само то, да се спорно имање означено у другој половини у т. 1- и т. 2. и 3. тужбеног петитума, налазио у државини оца туженикова М. сада пок. а затим у државини туженог, која је чињеница за прибављање својине путем одржаја од битне важности §§ 926. и 927. гз. онда туженик — с обзиром на тапију коју је поднео тужитељ и с обзиром на вештачки налаз, не може се сматрати као законски држалац спорног имања — §§ 200. и 201. гз. нити као такав може стећи право својине на спорном земљишту описаном у другој половини т. 1., 2. и 3. петитума тужбе — §§ 926., 927. и 929. гз." По ревизији гуженика, Касациони суд у Београду пресудом од 10. фебруара 1938. године Рев 2137, укинуо је пресуду Апелационог суда са разлога: „Да стоји ревизијски навод заступника тужениковог, да се побијана пресуда оснива на погрешној правној оцени ствари — т. 4. § 597. грпп. и то у следећем: Призивни суд у образложењу своје пресуде налази, да се државина тужене стране као једно фактичко питање може доказивати сведоџбом сведока, али и поред тога, да би она произвела правно дејство, и да би имала својински карактер потребно је, да почива на каквом правном основу. Па како тужена страна није доказала правни основ државине на спорном имању већ само то, да се је спорно имање означено у другој половини т. 1., 2. и 3. тужбеног петитума, налазило у државини његовог оца пок. М. а затим у његовој тужениковој државини, и да се стога, с обзиром на тапију, коју је поднео тужитељ и с обзиром на вештачки налаз, не може сматрати као законски држалац спорног имања, — нити као такав може стећи право својине на спорном земљишту. Горње правно схватање призивног суда правилно је, али овде није у питању застарелост из §§ 926. и 927. грађ. зак. којим се стиче својина услед дугогодишње савесне државине са правним основом, већ се овде има применити § 930. а) грађ зак. За то је Апелациони суд погрешио, што је овај спор расправљао, противно одредби § 930. а) гз. коју је призивни суд изгубио из вида, и по којој се сва права па и право својине губи, ако се за 24 године не употреби или се за толико времена противу туђег присвајања ништа не учини без обзира на то, да ли је право својине уведено у јавне књиге или судом утврђено. По том законском пропису није потребно утврђивати, да ли држалац има правни основ државине, већ само то, да ли је сопственик услед неупотребе изгубио своје право. Према напред изложеном законски је оправдан ревизијски разлог из т. 4. § 597. грпп. те би према означеном свом правном схватању Касациони суд требао донети своју пресуду. Али, како у призивној пресуди није утврђено, да ли је туженик са својим претходником држао спорно имање више од 24 године, по одбитку мораторног стања, што је меродавно за правно оцењивање ствари, јер се призивни суд у својој нападнутој пресуди није изјашњавао, колика је државина туженога и његовог претходника и чиме се иста утврђује, то је Касациони суд, уважавајући ревизију тужене стране, на основу § 604. од IV грпп. одлучио као у диспозитиву. Што се пак, тиче рекурсних навода туженикових Касациони суд Ј е нашао, да стоји навод ревидентов, да се је призивни суд, досуђујући тужиоцу у закључку о исправци својине зида у димензијама које су означене^ у т. 3. закључка, огрешио о пропис § 501. грпп. Ово стога, што се из тужбе види, да је тужилац у т. 3. петитума тражио, да је спорно земљиште у дужини 2,27 м., а у ширини 0,45 почев од раније спорног зида дућанског па до ново подигнуте двоспратне зграде, — његова својина ... и т. д. Приликом вршеног увиђаја утврђено је, да су димензије тога зида онаке како је у тужби означено.