Branič

СУДСКА ПРАКСА

543

расправу остављен у архиву у см. § 44. пост. за судове Срп. прав. цркве, пошто црквени суд своју одлуку о обустави поступка није доставио туженој Д. у смислу § 305. гр.п.п. Ово са следећих разлога: чињеничким стањем утврђеним пред првостепеним судом, а које је усвојио и призивни суд утврђено је да тужиља Д. није дошла на расправу по бракоразводном спору који се води између ове и тужиоца, мада јој је позив за исту уредно и благовремено уручен, нити је свој изостанак оправдала као и да није тражила ни повраћај у пређашње стање у року предвиђеном у § 44. пом. зак. ирописа. Па како се по § 44. пост. недолазак на расправу сматра као одустанак од тужбе, а тужиља у року од 14 дана од дана када је сазнала за пропуштање, није тражила повраћај у пређашње стање, то се има сматрати да је бракоразводни спор између парничара окончан, пошто су рокови у погледу тражења повраћаја у пређашње стање у поступку за црквене судове, предвиђени у §§ 44. и 114. пост. за цркв. судове, преклузивни и пропуштањем истих губи се право на ово тражење. Околност што туженој Д. није достављена одлука о обустави парнице, по нахођењу Касационог суда, без икаквог је правног значаја, с обзиром на то, да је тужена Д. изгубила сва права приватне тужиље у бракоразводној парници противутужиоца, пропуштањем рока за тражење повраћаја у пређашње стање, те се њен положај доставом ове одлуке ниуколико неби изменио. Због тога је погрешно и нахођење призивног суда, да је ова чињеница одлучујућа у овој ствари, као и његово позивање на § 305. гр.п.п. пошто ни једним законским прописом у поступку пред црквеним властима није предвиђено да црквени суд мора саопштавати одлуке донете у смислу § 44. цркв. прав. Како је пак чињеничким стањем утврђено, да је туженој Д. било признато право на издржавање од тужиоца М. до окончања њихове бракоразводне парнице, као и да је ова парница окончана на горе означени начин то је наступањем овог резолутивног услова, престало и право тужене Д. на издржавање признато јој претходном одлуком црквеног суда и пресудом Београд. Апелац. суда". Уговор о усиновљењу, услед непослушности усвојеног детета, не може се раскинути само на захтев једне стране. (Решење Касационог суда у Београду од 27. августа 1938. године Рев. 1288/37.). Тужилац преко својих пуномоћника у тужби Бр. 65396 од 25. децембра 1931. године претставио је суду следеће: Да су по уговору потврђеном код Неспорних дела судије Првостепеног суда за град Београд, под М.Бр. 3870 од 3. марта, он и његова жена Милева усинили—усвојили дете С., ванбрачну кћер Ж. А. По овом уговору С. је изравната у свим личним и наследним правима и дужностима са ро ђеном децом према својим родитељима. Усвојеница С. није усвојиоце поштовала, слушала, нити је указивала потребну пажњу у болести и моментима када је њима помоћ била најпотребнија, као старим и слабим људима. С. је напустила кућу без питања и отишла код свог поочима, одакле је враћена кући посредством кварта VI. Најзад пре четири месеца С. је отишла незнано куд без ичијег знања и одобрења и оставила усвојиоце без икакве помоћи. За доказ својих навода прилаже уговор о усиновљењу и позива се на сведоке који ће те све наводе потврдити. Предлаже да суд донесе пресуду да се уговор закључен између њега и његове жене са једне стране и Ж. Ђ. судом одређеног заступника усвојенице с друге стране раскине и ослободе усвојеници сваке даље обавезе према С. Судом одређени заступник малолетне С. у своме одговору на тужбу По-512/31./4. од 6. децембра 1935. године навео је: Да су наводи у тужби неумесни и неосновани. Тужилац је усвојио С. на дан 11. децембра 1925. године и дао је да сврши основну школу. По свршеној основној школи дао је тужилац усвојеницу да служи код Б. Ж. где је остала 5 месеци. 1932. године тужилац је дао С. у Дом за заштиту девојака, јер је није трпела жена тужиочева, ту је остала малолетна С. 3 месеца. Дом је дао С. на занат код П. С., модискиње, где је она остала једну годину. С. се разболела на занату и отишла у болницу где је оперисана. Приликом изласка из болнице С. је ишла тужиоцу али овај је није хтео примити. С. није била непослушна нити је својевољно напустила тужи-