Branič

592

,Б Р А Н И Ч"

неукњижено плодоуживање може спровести оврха као на покретнину ако се оврха води само на неукњижено плодоуживање а не и на зграде подигнуте на некретнини. Према томе овршни закон одређује када се на плодоуживање може спровести оврха као на покретне ствари, а када се плодоуживање може пленити само путем саквестра преко грунтовне власти, те наређује према општим прописима приватнога права, по којима се заложно право простире на све делове, залога на прираштај и припадак залоге као и на плодове док још нису одвојени и сабрани и да се заложно право на некретнине стиче укњижбом тражбине на исту некретнину да се на некретнине и на плодоуживање које је у грунтовници спроведено забрана може извршити само преко грунтовне власти путем секвестра док се као покретна ствар код оваких некретнина и плодоуживања кирија може пленити само ако је доспела сваки пут и то од случаја до случаја. Бранко ЈевремовиЋ судија Апелациоцог суда у Новом Саду један случај алгериативне обавезе из § 506. гр.п.п. — (Пресуда I гр. већа Касационог суда од 26-Х1-1938 г. Рев. Бр. 1474/38). Тужаља Лепосава навела је, да је удајући се за туженика, у заједнички стан њен и њеног мужа — туженика С. донела означене своје ствари као спрему за заједничке потребе а да јој је неке од ствари муж — туженик С. — купио у браку за свој новац као својој супрузи. Предложила је да суд осуди туженика на давање свих наведених ствари, што, ако не учини у року од петнаест дана по извршности пресуде, да јој плати њихову вредност у 78.095 са интересом. Туженик је пак навео, да је тужиља приликом ступања у брак заиста донела неке од имеаованих ствари, док је друго он набавио за свој новац после ступања у брак са тужиљом, те на њих тужиља нема права, док су пак извесне ствари донели њихови познаници и пријатељи за „Младенце". Зато је тражио да се тужиља одбије од тражења. Окружни суд за град Београд донео је пресуду од 20-Х-37 год. По-970/35 којим је осудио туженика ва повраћај једног дела ствари, шго ако туженик не би учинио, да јој плати појединачне суме вредности, означене уз сваку ствар у року од петнаест дана под претњом извршења. Суд је нашао, да је утврђено, да је тужиља те ствари донела у брачну заједницу и оне, као покретне, остају женина својина за све време брака, па их је тужеаик дужан вратити тужиљи у смислу § 768. грађ. зак, или плати исте по процени коју су извршили заклети судски вештаци. Што се тиче осталих ствари, које је туженик купио тужиљи за време трајања брачне заједнице као својој жени, суд је нашао да тужиља има право да их задржи, пошто је муж по § 109 грађ. зак. дужан старати се по могуђству за снабдевање своје супруге, па се те ствари имају сматрати као дарови према § 769 грађ. зак.. које је муж учинио жени. Зато је туженику наложио поменутом пресудом да тужиљи врати и те ствари. Најзад суд је нашао, да се ствари, које су тужиљи и туженику о „Младенцима" донели њихови познаници, имају сматрати као поклон у смислу § 769. грађ. зак., учињен само тужиљи, пошто су ти дарови донети само од њених познаника. У своме призиву тужиља је предложила да призивни суд преиначи првостепену пресуду и туженика осуди, да јој врати ствари, изложене у диспозитиву пресуде, што . ако не учини, онда да јој плати суму од 78.000 дин. или, ако јој неке ствари врати, онда да јој за остале невраћене ствари накнади за сваку ствар појединачно означену суму са 6°|, год. интереса. Апелациони суд у Београду, као призивни, није уважио призив тужиљин, већ је пресудом од 12-1У-1938 год. Пл. 117/38 потврдио нападнуту пресуду првог судз. Призивни разлог тужилачке стране, да је први суд дао туженику могућност да изврши исплату у готовом новцу а да задржи тужиљине ствари у много већем износу противно §§ 51., 321., 501., и 506. гр.п.п. Апелациони суд је нашао, да је неоснован, По §§ 51 и 321 тужилац је дужан да одреди вредност спорне ствари ради утврђивања надлежности, односно састава суда, из чега се не може извести бакључак, да је суд дужан да означену вредност и досуди странци. Исто тако, суд према пропису § 501 гр.п.п. није овлашћен да досуди странци нешто, што она није тражила, али то не значи, да суд није овлашћен, да тужиоца одбије од тражења у потпуности или делимично односно да смањи алтернативно