Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

603

„Како питање подизања или рушења грађевине по § 550. и 553. гр. п. п. може бити расправљено по прописима о сметању поседа тамо где је то питање нормирано грађанским закоником, код нас нема таквих прописа грађанског законика, а како у овом случају тужилац тражи успостављање последњег стања на тај начин што ће се подигнути део грађевине порушити, то суд налази да у овом конкретном случају нема места примени поглавља прописа о сметању поседа у погледу рушења грађевине из новог грађ. парн. поступка. Тужиоцу за захтев рушења грађевине стоје на расположењу само они закони који су код нас на снази код општинских и полицијских власти". в) На горњи коначни закључак среског суда тужилачка страна изјавила је рекурс суду у месту Б. и у рекурсним разлозима између осталог навела Је: „Суд је погрешио што је закључком одбио тужбени захтев у погледу сметања поседа са разлога, што се је тужбом тражило и рушење зграде која се налази на поседу. Он је био дужан да расправи питање сметања поседа, а што се тиче захтева за рушење зграде, која се налази на поседу, сметаном од туженика, био је дужан да такав захтев у истом закључку одбије, ако је нашао да је на закону незаснован. Када је суд једним истим закључком довео у везу два захтева и то захтев за регулисање сметања поседа и захтев за рушење зграде и учинио један захтев зависним од другога и ако су ова два захтева независна и одвојена, он је повредио формалан законски пропис, те је његов коначан закључак П. 143/36. ништаван. Окружни суд је потврдио предњи закључак Среског суда, а рекурс одбацио из следећих разлога: „Окружни суд тумачећи пропис § 550. и 553. гр. п. п. дошао је до закључка да је подношење тужбе због сметања поседа код редовних судова бесциљно и недопуштено, кад се тужбом тражи и забрана подизања и рушења грађевине, водних или других направа, пошто § 553. гр. п. п. да би се одредила таква забрана, упућује на грађански законик, а наш грађански законик нема прописа за ту сврху. Када је то тако, са тужбом због сметања поседа, ако се њоме захтева забрана подизања или рушења грађевине...., онда је, по мишљењу суда, тим пре тако ако се таквом тужбом захтева да суд одреди рушење подигнуте грађевине (да би се омогућио повраћај последњег стања). — како то захтева тужитељ у овој парници, Јер наш грађански законик нема ни таквих прописа по којима би се могло одредити рушење на сметаном земљишту подигнуте грађевине. Тужилац је могао по прописима општег грађевинског закона спречити подизање грађевине, али он то није учииио, те му сада преостаје једино га могућност да у погледу одузетог земљишта покрене редовну својинску парницу". Као што се из изложеног види, суд је усвојио разлоге среског суда, ставши на гледиште да се прописи § 550. у вези § 553. гр. п. п. у погледу рушења грађевине подигнуте на сметаном поседу не могу код нас (у Србији) применити, јер о овоме нема прописа у грађанском законику на који се цитирани прописи поступка позивају. Ово је један од доказа да је потребно што скорије унифицирати материју грађанског права, иначе _ остају извесни прописи позитивног законодавства мртво слово на хартији, што се јасно види из овде изложеног случаја. Др. Бор. Д. Пешровић, правви реф. Дир. држ. жељ. у Београду.

И36 АДВОКАТСК.Е К.©М01»Е Седница од 23. новембра 1938. Уписани су у именик адвоката: Војислав Д. Мишић са седиштем у Бајиној ћашти и Драгољуб М. Стевановић са седиштем у Краљеву. Избрисани су из именика адвоката: Др. Владимир Орел, под 15. XI. 1938. пошто је под тим даном уписан у именик адвоката ЈБубљанске коморе; Др. Стеван Поповић, адв. из Младеновца под 12. XI. 1938. због пре-