Branič

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА

613'

Конгрес правника Краљевине Југославије. — Стални одбор Конгреса правника Краљевине Југославије састао се у Загребу, 17. децембра, и одлучио да се идући Конгрес правника одржи у Рогашкој Слатини 24. до 2 септембра 1939. годике. Приликом отварања Конгреса одржаће се предавање са темом Штајерске историје у вези са њеним значењем за правништво. На Конгресу ће се претресати четири питања: 1) из Приватног права: Законско уређење послова на оброчну отплату; 2) из Кривичног права: Реформа прописа о одговорности саучесника код кривичних дела која се гоне на предлог или на приватну тужбу; 3) из Јавног права: Проширење управно-судске заштите; 4) из Економско-финансиске области: О потреби реформе пореског и таксеног кривичног права. Конгрес ће се закључити 26 септембра у Марибору, и на завршној седници, поред изгласавања резолуција одржаће се једно предавање о педесетогодишњици словеначког друштва „Правник". Предвиђени су такође и заједнички састанци, један раут, и излети по околини. Референти ће се одредити до краја јануара 1939, а реферати се морају предати за штампу до 1 јуна 1939. Пријаве за учествовање примаће се до 3 септембра 1939 закључно, а моћи ће да учествују сви дипломирани правници, и њихове супруге и кћери. Нова Европа [V Еигоре ИоиУеПе) бр. 1088 од 17. децембра 1938. год. доноси следећу белешку, коју објављујемо без коментара, а која гласи: „Шекспир г. Чемберлен и Минхенски мир. Приликом пењања у минхенски авион, ујутро 29. септембра, г. Невил Чемберлен упутио је неколико речи сакупљеном свету који га је поздрављао. Навео је нарочито једну реченицу из Шекспира: „0и1 оИћа( пе4(1е, Бап§ег, \уе р1ик 1Мб *1о\уег, 8а{е!у", што значи: „На овој коприви која преставља опасност, ми беремо овај цвет, сигурност". Ништа. више не узбуђује Енглезе од навода из Шекспира примењених на дневне догађаје. Пљескања се претворише у овацију. Неки људи из љубопитства потражили су текст у Краљу Хеириху IV, чин 11, сцена III.Они су нашли да се фраза, коју је употребио Први Министар наставља без прекида следећим ставом: „Тће ригрозе Уои ипс1ег1оке 15 (Зап§егои8, 1ће Јгјес1б Уои ћауе патес! ипсег1ајп, 1ће ите ЛзеН ипзогЈееЗ; ат! Уоиг р1о! 1 уо Н§1ћ {ог 1ће соип1егро1зе о{ зо §геа1 ап оррозИЈоп". Превод: „Покушај који предузимате опасан је, пријатељи, које сте означили, непоуздани; сам тренутак рђаво изабран а свака ваша намера сувише слаба да одоли тако великим противничким снагама". Само једно објашњење изгледа могуће. Г. Чемберлен је молио кога пријатеља да му спреми прикладан навод из Шекспира. Не изгледа ли да пријатељ није даље читао? Или је, не без малициозности, хтео путника да обавести на дискретан начин? Г. Чемберлен није се потрудио да поново отвори свога Шекспира. Он није послушао опомену. Каква штета!"

САДРЖАЈ ПРАВНИЖ ЧАСОПКСД Б р а н и ч ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. А р х и в за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Михаило Илић. Садржај бр. 5. књ. XXXVII, за новембар 1938. год.: Чланци: Др. Евгеније Спекторски: Нормативне науке; Др. Мехмед Беговић: Положај жене и женских сродника у шеријатском наследном праву. — Др. Миодраг Бућић: Необичан случај привидног чедоморства; Борислав А. Милојковић: Да ли је међународно право, материјално и формално, једно између држава, а не изнад држава?; Милутин Калезић: Нека спорна питања из привременог поступка. — Правна политика од Др. Милана Бартоша. — Парламентарна хроника од Др. Лазе Костића. •— Административна хрокика од Светозара Аџића. —- Судска хроника од Др. Ива Политеа, Ивана Д. Петковића, Др. Милана Бартоша, Јована Д. Смиљанића, Леона Амара, Јовице Б. Мијушковића, Александра Р. Миловића. — Оцене и прикази. — Итд. Југословенски економист. Главни уредник Др. Душан М. Пантић. Садржај бр. 9. год. III. за новембар 1938. год.: Др. Гојко Грђић: