Branič

18

„Б Р А Н И Ч*

Његова је заслуга у толико већа, што је, крај свег неинтересовања колега—адвоката постигао да Удружење живи и да Удружење ради. Без моралне и материјалне потпоре од стране својих колега, Управа удружења је имала да савлађује, поред спољних, и унутрашње тешкоће. Немајући локала, Удружење је обично држало своје седнице у канцеларијама појединих колега чланова управе, затим неко време у једној собици у Министарству правде и у једном одељењу у кафани код „Империјала". Члански улози су се врло тешко наплаћивали, а то је био једини извор прихода Удружења јавних правозаступника. Скупштине су биле врло слабо посећиване. Дешавало се да на скупштину дође само 20 до 25 адвоката. Па и чланови управе нису били увек пожртвовани. Врло често због њихове отсутности морале су се седнице Управе одлагати. Постојале су још и друге сметње, које би код свакога другога убиле сваку вољу за рад и даљу борбу, али Добра Петковић и још неколицина сличних њему, савлађивали су све тешкоће и успели су не само да Удружење одрже, већ и да помоћу њега дођу до жељеног циља. Јер само истрајним радом чланова његове Управе може се захвалити што је 29 новембра 1928. године донет толико очекивани Закон о адвокатима. У Адвокатској комори, Добра Петковић није имао активан положај у Одбору. Ипак, Петковић је заслужан за рад наше Коморе и њене успехе, јер се његов утицај у свему осећао, а нарочито вреди да се истакне његова драгоцена сарадња у Одбору за проучавање пројеката закона и уредаба при Адвокатској комори у Београду. * Адвокатски ред у нашој земљи није имао тежи губитак за последњих седам година, него што је смрт Добривоја Петковића. Пре нешто више од седам година, крајем 1931. године, умро је у Љубљани један адвокат раван њему. То је био Др. Данило Мајарон, адвокат из Љубљане. Одличан и примеран адвокат, поч. Др. Мајарон умро је као претседник Адвокатске коморе у Љубљани, на коме је положају био беспрекидно за време од 30 година. Адвокатска комора у Љубљани достојно је испратила свога старог и заслужног дугогодишњег претседника. Тако и ми сада одајемо дужну пошту сени поч. Добривоја-Добре С. Петковића. По једном освештаном правилу, адвокати у нашој земљи не славе своје јубилеје, а Добра Петковић је с правом могао за живота да ниже славље за слављем. Јер бити стално и без прекида адвокат преко 40 година, бити у управи професионалних установа преко 35 година и најзад бити редом потпретседник, претседник и почасни претседник преко 30 година, претставља периоде и епохе које се у другим професијама по правилу видно обележавају. Слава Добри Петковићу београдском адвокату!