Branič

ПОСВЕТА ј ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ

19

Војислав Милошевић: Добра С. Петковић као адвокат Ја мислим, да смем рећи да је опште, неподељено мишљење ,о Добри Петковићу као адвокату, да је он у средини у којој Је живео и у времену у коме је радио постигао савршенство у сво ме позиву. У чему је тајна тог његовог успеха? Имајући са њим односа у дугом низу година, ја сам одавно донео свој суд о њему, који је за мене аподиктичан. Покушаћу да га вечерас приликом комеморације изнесем. Душевне особине које су красиле Добру Петковића наследио је он од свога оца, добро познатог судије Касационог суда и Државног саветника, Стевана Петковића. Има од мене стариЈих колега, вероватно и на овоме састанку, који су га такође познавали. Они ће се сложити са мном, да је Добра Петковић наследио од свога оца здрав интелект и јаку вољу. Ван сваке је сумње да се душевне особине наслеђују као што се наслеђују и телесне особине. Ја ћу у потврду навести и познату Гетеову крилатицу, који каже, да је од оца наследио статуру и озбиљност у животу а од матере веселу природу и жељу за фабулирањем. Уоп Уа1ег ћаће 1сћ сНе 81а1;иг, <1ез Гећепз егп8(;е8 Рићгеп? Уоп ММегсћеп сће Ггоће Иа1;иг, сће ћиз1: ги ГаћиНегеп. Мени је пријатно што овом приликом могу да евоцирам и успомену на пок. Стеву Петковића, који је заслужан и као судија онога времена и као отац и васпитач свога сина Добре Петковића. Слава му! Наслеђене особине Добра Петковић усавршио је до крајњих граница својим трајним васпитањем. Он је као правник а потом као адвокат изоштрио свој ум и васпитао своју вољу до тога степена да нам он може послужити као пример докле се може у своме позиву дотерати. Његова радљивост и стрпљење били су феноменални. Он је не само био интелигентан, имајући наслеђени здрав разум, него је био и уман. Он се је мирним размишљањем руководио проучавајући свагдашњу ситуацију, а не страшћу, жељама и надама. Докле је својим разумом на основу опажања и искуства апстраховао појмове и правила, дотле је својим умом, начином мишљења, те исте појмове и правила везивао у затворену и систематски уређену целину сазнања. У својој дугој каријери као адвокат поглавито као цивилиста, он је израдио свој став и у односу према својим клијентима и њиховим интересима као и у односу према суду. Добра Петковић није трчао за пословима, није био Гешефтсјегер. Он је био много тражени адвокат, али све послове није примао већ их је одабирао с обзиром на то, да ли је посао за који се његова сарадња тражи исправан и достојан заступања и да ли га може са успехом извести. Послове који се са тим нису подударали, према његовом мишљењу, он није хтео примати у рад. Примивши се пак интервенције он се је сав уносио у ствар