Branič

ПОСВЕТА | ДОБРИВОЈУ-ДОбРИ С. ПЕТКОВИЋУ

непријатности, које су у редовима адвоката познате, па би препоручљиво било да се и у том погледу на њега угледамо. Сви његови писмени састави одликовали су се чистотом језика као ретко код кога и применом граматичких правилних израза. Стил му је био јасан а реченице кратке. Систематика и правиа дијалектика били су савршени. Он је у својим правним лековима обрађивао појмове по правилима логике. У њима ћете наћи силогизме или судове (рационацио), који се састоје из премиса и завршног суда или конклузије, која се логичком операцијом изводи из напред постављених премиса. То су по Вундтовој подели субсумпциони закључци, више с обзиром на садржину него на њихову форму, који као егземплицифирајући судови примењују једно опште правило на један спбцијз-Лзн случај или напротив з&кључци, којима сб докн зује да се известан конкретан случај не може подвести под какво опште правило или законску норму, као на пример. закон је кон ституисао у корист удове удовичко уживање на мужевљевој имовини. То је прва премиса. X је удова пок. V, то је друга премиса, ег&о завршни суд или конклузија из ове две премисе јесте да удова X има права уживања из имовине мужа јој V. Његова логика, спровођена индуктивном методом од познатога ка непознатом, толико је убедљива да се је свом силином наметала. То не значи ипак да је он био једностран и непопустљив. Напротив, он је био приступачан убедљивим разлозима и прихватао их као некада Сократ у својим философским дијалозима, којима је био циљ да изазову одређене претставе и гледишта умесним питањима, како би се дошло до потпуне јасности. Није дакле чудо што многи који су га једном ангажовали нису више хтели да знају за другог адвоката. Има још живих Београђана, који су од почетка његове адвокатуре стално били његови клијенти до његове смрти. Између њих ћу поменути само Жику Јанковића, власника познате фирме Маричић и Јанковић, Светозара Стојадиновића колонијалног трговца и гросисту и породицу Раде Антића винара. Њихово поверење у његово знање и поштење граничило се са фанатизмом. При завршегку хоћу да поменем још једну епизоду из првих година његове адвокатуре, која је и мени лично причинила велику пријатност. Пун младићског полета и идеалисања за своју струку и свој позив, он је 1897. године, у друштву са колегом и школским другом Ђоком Карајовановићем уваженим београдским адвокатом, ветераном, израдио и издао правнички календар за 1898. годину, популаришући у њему наше тадашње законе из области: грађанског права, закона о старатељству, трговачког закона, грађанског поступка, стечајног поступка, са изводом закона о таксама и таблицом рокова. Календар је још садржао шематизам адвоката са територије ондашње Србије, којих је тада било 222 а од ових у Београду 71; затим Управу адвокатског удружења и Управу правничког удружења са именима наших еминентних претходника, који су претежним делом већ покојници. Ђока Карајовановић није у списку адвоката, већ У списку Управе правничког удружења, као његов секретар, пошто је тих година био члан суда београдске општине. Један