Branič

22

„Б Р А Н И Ч"

примерак тога календара дали су ми обојица са својеручном посветом као ондашњем адвокатском приправнику Добрине канцеларије, пошто сам баш те године, радећи код њега као студент, био завршио правни факултет. Ја ево са великим пијететом већ више од 40 година чувам тај примерак календара као драгу успомену на свога првог учитеља. Ја мислим да ни Ђока Карајовановић нема ни једног примерка овог правничког календара, можда првог ове врсте у нашој правној књижевности, и ја га ево предајем Адвокатској комори за њену библиотеку, како би и он потпомогао да се успомена на Добру Петковића очува међу адвокатима докле буде било и њихове Адвокатске коморе. Завршујући ове успомене мени тако драге, ја кличем: Слава Добри Петковићу, адвокату! Др. Иван Рибар: Рад пок. Добривоја-Добре Петковића на законским пројектима и изједначењу законодавства Као да га данас гледамо и слушамо, када је ту скоро пред непуну годину дана седео за овим истим столом и с нама заједно као члан одбора за проучавање пројеката закона и уредаба, образованог при нашој Комори посљедни пута узимао живог и видног учешћа у дискусији око предложене нам Предоснове грађ. законика. Он је у сарадњи с нама при доношењу примедаба на ову Предоснову, који смо штампали у мартовском броју нашег Б р а н и ч а доказао и овде не само своју познату правничку ерудииију, већ и детаљно познавање система општег Аустријског грађ. закона, којег је предоснова мало не у целости усвојила. Добра Петковић владао је суверено са целом овом гломазном материјом, садржаном у општем Аустријском грађ. закону и ушао је у танчине самог система, не само зато, што је простудирао закон и његову примену у јудикатури, већ и зато, што је био свестрано упознат и свом важнијом литературом, која се овим законом бавила израђеној у коментарима гласовитих Аустријских цивилиста и коментатора Краинца, Штубенрауха и Кланга. Он се нарочито прихватио овог посла кад се отпочело и код нас на кодификацији унификацији грађанског законодавства. Јер и Добра Петковић био је сталан члан Законодавног савета образованог при Министарству правде — оделење за приватно право — још од 1920. год. па све до 1929. год. Завођењем 6 јануарског режима укинут је овај законодаван савет јер је основан Законодавни Одбор. При тому одбору буде организована комисија за израду пројекта грађ. закона у коју је ушао и пок. Добра и остао њен члан све до своје смрти. Као такав имао је још уз то прилике и могућности, да се кроз сарадњу са осталим члановима исте комисије, а са разних грађанских правних подручја^ у које је и данас подељена наша земља упозна и са свима законима у теорији и пракси, који су и данас у важности у поје-