Branič

,Б Р А Н И Ч'

заступника за бив. Краљевину Србију, поверено уређивање ово га часописа поново пок. Добри С. Петковићу, који је припремио сараднике из старијих и млађих генерација, опет нашу правничку елиту, одабрао материјал и у 1925. год. почео са објављивањем нашег часописа у великом ревијалном формату. У нашем часопису одмах на првим корацима, у првим бројевима, срећемо се са многим старим и новим сарадницима, који, с погледом на ново стање у нашем законодавству и правној науци, пружају чланке и студије и тиме богате нашу правну књижевност. ,,Бранич" и даље остаје правничка школа. У њему ће увек објавити прве расправе и чланке писци — правници чија ће имена доцније бити славна. У 1926. год. пок. Добра је један од уредника, а у 1927. и 1928. год., пок. Добра остаје у уредништву као уредник, док се главно уредништво поверава г. Љубомиру Стефановићу адвокату. У нашем часопису пок. Добра нарочито много сарађује на рубрици Правна пракса и Оцене и прикази, а у 1926. год. објављена је његова веома запажена студија под насловом: „Правни карактер новчаних улога код банака и штедионица", која је поставила ово питање на право место. Сви радови пок. Добре показују, да је он био веома озбиљан, дубок и свестран правник, редак мислилац и логичар. Својим сувим разлагањима, чисто правничког карактера, давао је социјалну ноту, тако да је пок. Добра своје мисли умео да прилагоди новим друшвтеним потребама наше нове државе и правништва. Провиђење је хтело, да свој последњи чланак пок. Добра објави у „Браничу". То је чланак који је писао са особитом љубављу поводом прославе седамдесетогодишњице од рођења уваженог правника г. Живојина М. Перића, који је објављен у „Браничу" за мај 1938. год. под насловом: „Недопуштена дела противу благонаравља и добрих обичаја као извор штете". Тим чланком пок. Добра је хтео да се унеколико одужи своме другу и поштоваоцу слављенику г. Живојину М. Перићу, па је изабрао тему у којој ће стање његових зрелих схватања о праву и друштву добити најлепшег и најснажнијег изражаја. Допустите ми да завршим ова моја излагања са неколико цитата из овога веома запаженог чланка, који ће остати као докуменат последње мисли пок. Добре Петковића. „Друштвени живот регулише не само ираво него ј ош и морал и животни обичаји. У њима се садрже заиовести за човеково ионашање у друштву. С обзиром на такву важн ост моралних ироииса у једноме народу, ираво је морало води ти о њима рачуна Правни иоредак у једноме народу одржавају, као што је већ наглашено, не само иравни него и морални ироииси. И када се већ нашло да је иотребна реиресија постојала иротиву благонаравља ири иравним иосло вима, онда није имало разлога да та реиресија не добије иримену и у другим односима. Ко живи у друштву мора се ионашати ирема суграђанима, с обзиром на интересе целине,