Branič

ПОСВЕТА | ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ

27

не само ио иравнам него а ио моралним проаасима. Није довољно да се ргсаектују само забране аравних ироииса". То је аманет који примамо од пок. Добре С. Петковића ми адвокати и сви остали доброиамерии правници јер и ми право сматрамо у првом реду друштвеном науком. Слава великом правнику, правном писцу и уреднику „Брани ча" пок. Добри С. Петковићу! Др. Радоје Вукчевић: Добра Петковић као учитељ I. Закон и морал немају исте путеве. Закон се ослања на силу, а морал на свест. Али и поред разлике у путевима и сретствима, и право и морал имају исти циљ: човеково достојзнство и ред међу људима. . Милиони грађана у организираној држави никад можда неће гласати, у цркву поћи, лекара или инжињера потражити. Али ипак људе од закона тешко ће заобићи, јер на сваком пољу где човек дође, он законе ствара. Ни на једном пољу људске делатности, човек није сам и слободан. По истом пољу шетају се хиљаде, са истим захтевима на егзистенцију. Да би се сукоби избегавали, законске границе све су уже и све видљивије, што је додир између људи чешћи и обимнији. Законодавац за грађанина предвиђа границе његових слобода, а за судију границе његовог слободног уверења. Чим се уверење признаје као одлучни фактор, тим се самим правне вредности оживљавају моралним обзирима. Оживљавање права, које стално стари, са моралом, који је вечно млад, адвокат утиче и на судију и на законодавца и на грађанина. Кроз хладне костуре законских текстова, где умире обичан поглед, он рентгенским зрацима тражи разјашњење и на тај начин моралном лупом обасјава мртво законско слово. Таквим својим анализама, адвокат, а заједно са њим и судија, у право убризгавају морал, више него је законодавац хтео, а у правду уносе правичност, више него што грађанин слути. Пуне 43 године, тај тешки и одговорни посао честитог адвоката и савесног рониоца у дубине људских тајни, обављао је, увек међу првима, наш добри учитељ пок. Добра Петковић. Свака ствар коју је он водио, на било ком правном пољу, не само што претставља логичну, дубоку студију, већ и савез између права и морала, противу којег су увек стајали слаби режими, а за који су се увек борили честити правници. То уношење морала у право, рентгенско осветљавање ледених, и често трошних законских костура, увек кад су у питању људска добра, част, слобода или живот, покојник је нагласио и у својој последњој расправи од пре који месец дана, дакле у времену кад право и морал нису сувише близу. Ту Петковићеву науку, коју је добар пастир показао чином, за преко четири деценија свог плодног и савесног рада, у најтежим данима које може преживети једна људска генерација, увек имајмо пред очима. Нека нас на том путу којим је Петко-