Branič

СУДСКА ПРАКСА Управитељ стечајне масе може поднети тужбу ради побијања, само по одобрењу стечајног с>дије. Апелациони суд у Новом Саду донео је овај закључак. Рекурс Т. Др. М. управитеља стечајне масе П М. индустријадца из П. поднесен дне 24. фебруара 1935. г. под бр. Ст. 9/1934./155 се не уважава, побијани закључак се одобрава са доле наведених разлога. Управитељ стечајне масе П. М. инд. у П. Др. Т. М. молио Је Окр. уд П. као стечајни суд прилажући записник веровничког одбора ове стечајн масе, да му се изда одобрење, да може покренути парницу П Р °™ В У УДЈ В и др , да су тужени на основу споразума од о. априла год. затим код ликвидационог одбора депоноване растеретнице, и правомоћне пресуде по овом спору, на основу правног наслова растерећења, дужни ла топе скидање свога заложног права укњиженог на непокретности стечашог дужника у зк. у. града П. под бр. 4998 и т. д. и по решењу Гн. 4288 од 6 октобра 1928. г. односно 7824 од 7. новембра 1930. г. све под теретом"оврхе у року од 15 дана и да плате трошкове. Окружни суд у П. нападнутим закључком на основу § 127. од. 2. стеч. зак одбио је предлог управитеља стечајне масе за покретање ове парнице, са разлога да ни управитељ, а ни чланови веровничког одбора нису пружили суду конкретних података, на основу којих би се са сигурношћу могло рачунати, да ће се ова парница добити, нити су у противном случају примили чланови веровничког одбора одговорност, ако парница не успе. Противу овог закључка уложио је рекурс управитељ стечајне масе, молећи да се исти уважи, а нападнути закључак укине као на закону неровничког одбора не морају јамчити и сносити одговорност, ако парниоснован или преиначи, те да се да места његовом предлогу за покретање напред наведене парнице. Наводи да по § 127. од. 2. стеч. зак. чланови веца не успе, а уз то подаци предлога сигурни су, да се оваква парница може покренути, и да ће донети користи стечајној маси. Шта више непокретањем ове парнице тужена уд. В. Ј и др. долазе у ред разлучних веровника и ако су се наведеним споразумом тога одрекли и пристали на подједнако намирење са још 20 веровника. Ови разлози рекурента су неосновани. Према §-у 127. ал. 2. стеч. закона управитељ стечајне масе овлаштен је, да поднесе тужбу ради побијања и да ступи у парнице ради побијања, које су у току, кад се стечај отвара и то по одобрењу стеч. судије. Стечајни судија преслушаће, пре него донесе своју одлуку, веровнички одбор. Истина у горе наведеном наређењу нема никаквог расположења, којн би моменти служили стеч. судији као мерило, при решавању по предлогу управитеља стеч. масе, кад жели покренути тужбу ради побијања, те исти предлог било да одбије, било да му да места; но без сумње стеч. судија морао би, кад већ одбија предлог навести и чињенице, које му служе за разлоге одбијања. У конкретном случају стеч. судија није навео никакве чињенице за разлоге, које је навео у нападнутом закључку, те према томе овај Апелациони суд сходно § 127. ал. 2. стеч. закона образлаже у следећим: Тужба коју управитељ стеч. масе смера да преда, јесте побојна, јер коначни њезин захтев за побијањем укњиженог заложног права на непокретности П. М., укњиженог с решењем бр. 7824 од 7. новембра 1930. г. Према 2. ал. § 42. стеч. зак., тужба за побијање мора се поднети у року од године дана после отварања стечаја, иначе захтев за побијање престаје. Пошто од дана отварања стечаја прошло је више од године дана, те тиме захтев за побијање престао, та чињеница служила би као доказ и као разлог, да покретањем овакве парнице не би донели стварних користи стеч. маси, пошто би иста парница услед приговора застаре слаб успех имала. Да покретање овакве парнице, не би донело стварне користи стеч. маси, служи и то, што је овај Апелациони суд у више махова и то када је потврдио отварање стечаја против П. М., изрекао, да споразум од 6. априла 1928. г. не важи, а са разлога да пошто ликвидациони одбор ни за 6 и по година није ту ствар свршио, то ни сам споразум и одрицање не може бескрајно вредети; према томе евидентно је, да куратор масе базирајући своју тужбу баш на основу постојања споразума од 6. априла 1928.