Branič

„Б Р А Н И Ч"

г., не пружа довољно успеха, нити гаранције, да би оваква парница донела стеч. маси стварне користи. Но и без обзира на горе наведено, Апелациони суд утврђује као чињеницу, да је П. М., а касније настављена по управитељу стеч масе већ покренуо парницу која је правомоћно и окончана под бр. Г. 1449/1930. окр. суда у П., ради докидања оврхе одређена решењем 756/927 и то на основу тога, што су у тужби тврдили, да споразум од 6. априла 1928. г. још и даље важи. Према томе у једној и у другој парници, странке су исте, захтев тужбе и основ је исти, јер и у једној и другој парници смера се брисање укњиженог овршног заложног права, јер оба захтева резултирају из истих тврдњи, а то је, да постоји још увек споразум од 6. априла 1928 г., то како је већ стеч. маса у парници под бр. Г. 1449/1930. одбијена са тужбом, значи, да би управитељ стеч. масе при покретању овакве парнице добио приговор рес јудикате, што све не пружа сигурност, да би покретање ове парнице донело стварно користи стеч. маси. Разлог рекурента, да би се новом тужбом, да се уд. В. Ј. и др. судском пресудом приморају, да морају, да трпе и даље растерећавање, те да би се једном већ могла ликвидирати стеч. маса, те да према томе да је то други основ јесте неоснован, јер то би само био резултат основе и захтева тужбе ради брисања укњиженог заложног права, но пошто је то већ решено пресудом Окр. суда бр. Г. 1449/1930., јер и тамо се тражи докидање оврхе, на основу које је укњижено овршно заложно право, ко.је се сада жели брисати, то пошто је стечајна маса коначно одбијена са својим захтевом, неоснован је према томе приговор, да би у парници коју жели покренути други основ био. Нетачна је тврдња утецатеља, да је Апелациони суд својом пресудом бр. Пл. 408/935./93 од 19. јуна 1934. г. изрекао, да је тај споразум и данас ваљан, него је Апелациони суд у својој пресуди констатовао, да су тужени у тој парници скривили противно споразуму, образлажујући зашто треба да плате трошкове и ако су спор добили, те према томе и ти податци не би пружили куратору никакову подлогу, да би покретањем овакве парнице донело стварне користи стечајној маси. Пошто према напред изложеном, куратор стеч. масе није пружио никаквих података из којих би се могло извести, да би покретање овакве парнице донело стварних користи стеч. маси, него на против била би маса оптерећена са трошковима парничним услед неуспеха овакве парнице, правилно је поступио I степени суд и кад не би било застаре, када је по § 127. ал. 2. одбио предлог управитеља стеч. масе, да му се да одобрење за покретање овакве парнице. Бр. Пл. 283/1937. 7. априла 1937. г. у Новом Саду Старијем малолетнику за дело угрожено алтернативном казном (вечите робије или времене робије), ако није установљен зао карактер или нечасне побуде, изрећи ће се казна обзиром на § 30. бр. 2. кз. Окружни суд у С. пресудом својом бр. Кзп. 912/1936. од 30. новембра 1936. г. прогласио је кривим опт. Б. А. што је 13. септембра 1936. г. у С. Т. без датог му повода ударио ножем у врат пок. Г. М., пресекао му главну артерију, услед чега је наступио излив крви и смрт пок. П., дакле је другога лишио живота, па је починио злочин из § 167. од. 1. к. з., па га је ради тога осудио по § 167. од. 1. к. з. применом §-а 30. бр. 1. к. з. на казну робије у трајању 12 година и т. д. Опт. Г. С. на основу § 280. од. 1. ст. 1. к. п, у вези § 24. од. 1. к. з. а опт. К. Н. на основу § 280. од. 1. ст. 3. к. п. у вези § 24. ст. посл. к. з. ослободио од оптужбе и т. д. До овакве пресуде Окружни суд је дошао на основу доказног поступка, на основу кога је установљено, да је опт. Б. А. 13. септембра 1936. г. у Т. ишао са 15 лица на рад, у томе срео опт. Г. С. коме је пришао, псујући му мајку. инсинуирајући, да му је брата тукао и одмах подигао штап, а у Другој држао брицу. Опт. Г. С. видећи се у опасности прескочио плот и ушао у двориште М. И., али је опт. Б. А. дотрчао за њим са друштвом, где је опт. Г. С. гледао да их спречи да уђу у двориште, претећи им једном лопатом. Ну ипак су продрли и брат опт. Б. А. узео је штап и почео тући Г. С. тада је истрчала сведокиња И. М. терајући их, да иду на поље, али је опт. Б. А. са брицом појурио на њу, те је она почела бежати ка кући, а пок. И. П. тада је наишао кући, те је њега опт. Б, А. без датог му пово-