Branič

СУДСКА ПРАКСА

да се дете уведе у црквеним књигама рођених на име мајчино а не на његово име а тужбу поднео тек 21-ХИ935 г. дакле после рока од три месеца, то се протеком овога рока угасило право на подношење тужбе и брачност се детета више не може оспоравати нити може имати утицаја то, што је тужилац саслушањем код војне власти тражио да се дете уведе на материно име као ванбрачно, јер се у смислу § 114 гр. зак. само формалном тужбом код надлежног редовног суда и то у строгом законском року од три месеца, може оспоравати брачност детета. Суд налази, да је без значаја за пресуђење ове ствари околност, што законски заступници тужене Иконије нису одговорили на тужбу и нису исгакли застарелост тужбе. Ово с тога, што није довољно да туженик пропусти да на време поднесе одговор на тужбу, па да суд буде приморан, да у сваком случају донесе пресуду због пропуштања по предлогу тужиоца, којом ће усвојити тужбени захтев, већ треба да чињенична тврђења тужиоца, применом прописа позитивног права, оправдају тужбени захтев. Буду ли те чињенице оправдале тужбено тражење са гледишта позитивног права, буде ли се из њих дало закључити, да су се стекле све законске претпоставке за примену извесних законских наређења, онда ће се донети предложена пресуда о усвојењу тужбеног захтева због пропуштања. У противном, тужбени се захтев одбија. Као аргуменат противу овог гледишта, не може се истаћи пропис § 949 грађ, зак.. по коме суд неће узимати у обзир застарелост ио званичној дужности, већ само на приговор странака, јер овде није у питању застарелост, већ један строго преклузиван рок, протеком кога се гаси право оспоравања брачности детета. Да је то тако види се из тога, што овај рок није предвиђен у законским одредбама, које говоре о застарелости, већ у посебном пропису § 114 у вези § 128 гр. зак., који је законодавац сматрао тако важним, да је нашао за потребно да у чл. 12 Уводног закона изрично пропише, да се ступањем на снагу нових закона, не дира у тај пропис, као и с тога, што у односима родитеља и деце не могу доћи до примене законске одредбе о застарелости — §§ 925 и 943 гр. зак. Намера законодавца фиксирањем строгог и релативно кратког законског рока од три месеца за оспоравање брачности детета била је свакако та, да се по протеку рока питање брачности једног детета бар у законском погледу ззтвори а не да буде стално отворено и да се може увек потрзати, што би било могуће, ако Си се стало на гледиште да суд не треба да пази на законски рок за подизање тужбе по званичној дужности — §§ 8 и 10 грађ. зак. Апелациони суд у Скопљу није уважио призив тужиоца већ је пресудом сд 25-ХН-1937 г. Пл. 855/37 потврдио пресуду Окружног суда. Касациони суд је потврдио апелациону поесуду. И по нахођењу Касационог суда рок из § 128 гр. зак., важи и за вођење спора у смислу § 114 гр. зак., пошто се не може претпоставити, да ће законодавац, који је прописао рок од три месеца, у коме се презумтивни отац детета рођеног од матере венчане, у браку или пре или после рока од сто осамдесет и триста дана има одрећи детета и оспоравати његову брачност, допусти, да, у случају, кад је дете рођено изван наведених рокова и кад постоји претпоставка да је дете брачно, — да се његова брачност може увек оспоравати и наведена законска претпоставка обарати, већ се, на против, има узети, да је законодавац рок од три месеца одредио, како за одрицање презумтивно ванбрачног детета, рођеног у браку пре или после рока од сто осамдесет односно триста дана, тако и за вођење спора ради доказивања небрачности детета у смислу § 114 грађ. зак., јер одговара и логици и духу Закона — § 8 гр. зак. Према томе, Касациони суд је нашао, да је Апелациони суд правилно применио пропис § 128 гр. зак. у погледу рока за подизање тужбе. Пресуда II грађ, већа Касационог суда од 18-Х1-1938. Рев. Бр. 1511/38. Тих. М. Ивановић секретар Касац. суда у Београду. Муж је дужан да даје издржавање жени и у случају кад жена кућу напусти кривицом мужа. (Пресуда Касационог суда у Београду од 8. марта 1938. год. Рев. 450). У правној ствари М. Л. противу А. Л., због издржавања, Окружни суд за град Београд пресудом од 17. децембра 1936. год. По. 986, досудио је тужиљи издржавање од туженика са разлога: „Тужиља је у тужби својој и на расправи од 17. новембра 1936. год. навела, да је са тужеником била у браку пуних десет година, т. ј. од 1925. год. до почетка октобра 1935. године, коју је тужени без икаквог нарочитог повода или разлога, истерао без игде ичега из куће. Даље наводи: да