Branič

„Б Р А Н И Ч"

почетак нетрпељивости туженика према њој датира од оног момента када је тужиља почела да му пребацује што насрће на њену сестричину, која је у то време живела код њих. Тврди да јој од тога времена тужени ускраћује и најосновније животне потребе, туче је и малтретира на разне начине. Једном приликом ју је избацио из куће, закључао за њом врата и она се због тога обратила кварту за интервенцију. Септембра и октобра 1935. год. није унео у кућу ни динар за живот, а сам се хранио у кафани. Тужиља је извесно време шила на машини и тако се издржавала. На неколико дана пре него што је туженик изјурио тужиљу, ова је осећајући да ће ускоро до тога да дође, изнела из куће најнужнији веш и однела га код Ц. Ј. На крају тужиља наводи да туженик, поред прихода од куће, има и месечну плату са другим додацима у износу од 1.800 дин. Тражила је да суд донесе пресуду: „Тужени је дужан плаћати тужиљи 800 дин. месечно на име издржавања и то почев од 1. октобра 1935. године па на даље, као и да јоЈ накнади све парничне трошкове по умерењу суда у року од 15 дана под претњом извршења". Туженик у одговору на тужбу и на расправама, пориче наводе тужбе и тврди, да је доиста живео у браку са тужиљом 10 година, али да га је она 27. септембра 1925. године самовољно и безразложно напустила, одневши собом извесне ствари из куће. Даље наводи, да тужиља није никад ничим допринела стварању некакве заједничке имовине као и то да никада није шивењем издржавала себе у кући. Наводи да му је тужиља радила чак и о глави, сипајући му у чај неку отровну течност. Сматра да тужиљи, у времену вођења одвојеног живота не може припадати право на издржавање, с обзиром да је она сама напустила брачну заједницу. Пориче да је тукао тужиљу, насртао на њену сестричину, као и све остале тужбене наводе у колико се не слажу са његовим наводима. Тражио је да суд пресуди: „Одбија се тужиља М. Л. из Београда да јој туженик А. Л., из Београда, плаћа месечно 800 динара на име издржавања и осуђује да овоме накнади парничне трошкове у року од петнајест дана под претњом извршења." Суд је ценећи цео доказни материјал по прописима § 368. гр. п. п. установио и нашао следеће: Најпре је суд на основу § 362 гр. п. п. установио да су следеће чињенице неспорне: 1) да су тужитељица и тужени доиста живели у браку око 10 година, т. ј. до краја септембра 1935. год.; 2) да је крајем септембра месеца 1935. год. фактички престала брачна заједница између супружника, односно да од тога времена супружници живе одвојено; 3) да су у очи раскида брачне заједнице настале свађе и размирице у кући; 4) да је у кући туженога провела извесно време сестричина тужитељице, М. Прелазећи затим на оцену спорних чињеница, суд је установио да је крајем септембра 1935. године, туженик истерао тужиљу и својим поступцима нагнао је да напусти кућу; да је ова при том понела само најнужније одело са собом; да туженик, поред прихода од куће, има месечно 1800 динара примања од плате и других принадлежности; да за све време одвојеног живота супружника тужитељица ништа није добила на име издржавања и да тужитељица није прекршила дужности, које јој као брачном другу, намећу прописи §§ 109. и 110. гр. з. Суд је предње спорне чињенице установио на основу исказа сведока Н. А., И. С. и Д. К., као и исказа тужиље пред судом, јер налази, да ти искази највише одговарају стању ствари и да претстављају једну логичну и психолошку целину. То у толико пре што су то потпуно незаинтересовани сведоци у целој овој ствари, док остали сведоци показују извесну нетрпељивост, па чак и непријатељство према тужитељици. На овај закључак суд је навело и то, да после одласка тужитељице тужени није хтео, нити сад хоће, ма под којим условом да прими тужитељицу натраг. Факат да тужени има месечни приход 1800 динара поред прихода од куће, суд је установио на основу тога, што ту тврдњу тужитељице тужени ни у одговору на тужбу ни на расправама није порицао. На основу овако утврђеног чињеничког стања, суд је нашао, да је тужбени захтев тужитељице, у колико је усвојен у диспозитиву ове пресуде оправдан и на закону основан, и то из следећих разлога: Напред изложеним чињеничким стањем утврђено је, да су супружници живели око 10 година у брачној заједници, испуњујући све брачне дужности. 1935. године долази до брачних размирица, до тога да тужени оте-