Branič

СУДСКА ПРАКСА

Не стоји ни навод ревизије да тужитељица као брачна жена туженикова нема право на издржавање у смислу § 110. грађ. зак. пошто живи одвојено од туженика, јер је чињеничким стањем утврђено да је тужитељица напустила брачну заједницу кривицом туженика, те стога има право на издржавање иако живи одвојено. Навод ревизије да је призивни суд, укидајући раниЈу пресуду првог суда, изразио друкчије правно мишљење у свом закључку Пл. 2025/37. од о. новембра 1937. године, те да стога исте није могао у побијаној_ пресуди применити, неоснован је пошто ниједним законским прописом није забрањено, да призивни суд своје раније изражено правно схватање не може променити." Ради наплате издржавања може се у извршење ради обезбеђења узети 2/3 принадлежности извршеника. (Закључак Касационог суда у Београду од 14. новембра 1938. год. Рек. 611). Тражилац извршења Ж. Ђ. у своме акту за извршење преставила је: да је неправомоћном пресудом Окружног суда за град Београд По. 41ђ од 7 фебруара 1938. год. извршеник Д. Ђ. дужан да плати тражиоцу извршења својој одвојеној живећој жени на име издржавања месечно по 500 дин. и то почев од 1! августа 1936. год. па све док не наступи која околност радИ које би то право њеног издржавања престало. Сума доспелих месечних рата од 1. августа 1936. год. до месеца марта 1938. год. закључно износи 10.000 дин. Из образложења пресуде види се да је извршеник Д. Ђ., тукао, злостављао и отерао од куће тражиоца извршења — своју венчану жену Ж. Према томе постоји вероватност да ће извршеник покушати сва могућа сретства, да би својој жени тражиоцу извршења осујетио или бар знатно отежао наплаћивање заосталих и будућих рата досуђених на име њеног издржавања. Ова вероватност постоји у толико пре што се из целог образложења приложене пресуде јасно види, да је између парничара постојала и постоји и то кривицом извршеника, велика нетрпељивост. Окружни суд за град Београд, по предњем предлогу а на основу приложене пресуде, закључком од 23. марта 1938. год По. 416/37., дозволио је извршење противу извршеника Д. Ђ. ради обезбеђења досуђених сума издржавања путем пленидбе 2/3 принадлежности извршеника Д. Ђ. које прима на благајни Дирекције трамваја и осветљења. По рекурсу извршеника, Апелациони суд у Београду закључком од 6. јуна 1938. год. Пл. 902/38. преиначио је закључак Окружног суда и дозволио извршење ради обезбеђења путем пленидбе 1/3 принадлежности извршеника са разлога: „Апелациони суд као рекурсни суд по расмотрењу и оцени нападнутог закључка и рекурних навода, налази, да је рекурс извршеника делимично основан, а делимично неоснован. Наиме, извршеник у свом рекурсу наводи да у конкретном случају нема места извршењу ради обезбеђења, јер тражилац извршења није доказао нити учинио вероватним да ће се наплаћивање тражбине осујетити и знатно отежати наводећи за доказ томе, да до сада исто није ни покушао. Ценећи овај рекурсни навод Апелациони суд налази, да је он неуместан јер то што он до сада није покушао да осујети и отежа наплаћивање тражбине није доказ да у будуће ово неће учинити, па стога овај рекурсни навод није уважио налазећи да има места извршењу ради обезбеђења. Ценећи пак навод у рекурсу да је први суд погрешио, што је дозволио извршење на 2/3 две трећине принадлежности, и ако за то нема законског овлашћења Апелациони суд налази, да је овај рекурсни навод основан с обзиром на пропис § 245. закона о извршењу у вези финансијског закона за 1938./39. — § 33. т. 6. према којим законским прописима обезбеђење се може дозволити само на 1/3 једну трећину принадлежности, па Је зато овај рекурсни навод уважио, и нападнути закључак делимично преиначио и решио као у диспозитиву." По рекурсу тражиоца извршеЈБа, Касациони суд у Београду закључком од 14. новембра 1938. год. Рек. 611 преиначио је закључак Апелационог суда и дозволио извршење ради обезбеђења путем пленидбе 2/3 принадлежности извршеника са разлога: „Да су основани рекурсни наводи тражиоца извршења, да се извршенику могу узети у попис ради извршења и обезбеђења 2/3 принадлежности,