Branič

штити § 471. Гр. с. п. онда је суд првога степена погрешио кадЈе нашао да се на конкретан случај не може применити § 471. I р. с. п. због тога што давање у реум не води отуђењу, јер Апелаци<ши суд налази да се § 471. Гр. с. п. као пропи^ Јавноправног карактера, протеже и на уговор о реуму, пошто и реум претставља ако не коначно, оно привремено отуђење добара — т. И.^Правила Министарства правде од 4. фебруара 1874. год. бр. 354. уз § 471. Гр. с. п. Међутим, кад је већ суд првога степена, полазећи са погрешног становишта да у овоме случају нема места примени § 471. Гр. с. п. правилно нашао да тужени, с обзиром на изречан и јасан пропис § 843. Гр. зак. не може задржати спорно имање, онда је већ и са тога разлога био дужан да удовољи тужбеном захтеву, а не да тужиоца одбије због тога што није доказао да је примљених 1200 динара вратио туженоме. Ово гледиште Апелациони суд поткрепљује том околношћу што тужени ни у једном тренутку овога спора побијајући тужбени захтев, није истакао противтражење у овој или оној висини, у овом или оном правцу, да би суд по службеној дужности морао да о томе противтражењу води рачуна — § 501. Гр. п. п. Код таквог стања ствари, а с обзиром на предње разлоге о примени § 471. Гр. с. п. на конкретан случај, Апелациони суд је призив тужилачке странке уважио и пресуду суда првога степена преиначио као у диспозитиву". По изјављеној ревизији тужене стране, Касациони суд закључком својим Рев. 734/38. од 18. августа 1938. год. уважавајући ревизију тужене стране, укинуо је призивну пресуду и предмет вратио истом суду на нову расправу и одлуку, — са разлога: „Оцењујући ове ревизијске наводе Касациони суд налази, да тужилац тражи раскинуће уговора о реуму, а тужени наводи да овде није уговор о реуму већ о продаји и куповини, за које наводе постоје докази обеју страна. По § 641. Гр. зак. уговор о продаји и куповини је такав уговор којим се каква ствар за неку одређену цену у новцу другом уступа. По § 843. Гр. зак. реум је чист уговор о зајму — § 593. Гр. зак. обезбеђен залогом непокретног имања. Призивни суд акцептирао је чињенично стање првостепене пресуде, које је засновано на доказима обеју страна, али у чињеничном стању није изнето у смислу предњих прописа материјалног Грађ. законика, да ли су парничари закључили уговор о реуму или уговор куповине и продаје са правом откупа у смислу §§ 661. и 662. Гр. зак., који имају више сличности. Истина првостепени суд налази, да је закључен уговор о реуму али не даје детаљније образложење из којих доказа и зашто изводи да је спорни уговор зајам и реум. Ово је нарочито потребно зато што исправе тврде једно, а сведоци противно. Сем тога заштита из § 471. тач. 4. Гр. с. п. односи се само на онај простор земљишта који тужилачкој страни недостаје, а не може се уговор раскидати у целини, те је при примени овога