Branič
ОДНОС КУЋЕВЛАСНИКА И НАСТОЈНИКА ЗГАДЕ
67
ступка па да би била потребна нова расправа ради разјашњења спорне ствари. Апелациони суд, коме је ствар враћена, у смислу § оио. 1 Рп. п. везан је у даљем поступку и одлучивању за изнето правно схватање у закључку Касационог суда, којим је укинута призивна пресуда, те је својим закључком укинуо првостепену пресуду и ствар вратио првостепеном суду на нову расправу и одлуку са разлога изнетих у закључку Касационог суда, које је он^као призивни суд акцептирао. Међутим, ја мислим и мимо § 60о., односно § 593. од II Гр. п. п. да напред изнето правно схватање призивног суда није обавезно за првостепени суд, јер је ово прав но схватање погрешно са разлога већ напред изнетих, пошто оно нема законског ослонца према утврђеном чињеничном стању у првостепеној пресуди, које је остало непромењено и код призивног суда. Најзад, мислим да је закључак Апелационог суда по § 571. тач. 9. Гр. п. п. ништаван, јер диспозитив истог сам себи противречи. Према диспозитиву овога закључка првостепена се пресуда укида и предмет враћа првоме суду на поновно расправљање и одлуку, позивајући се у разлозима истог на § 571. тач. 9. Гр. п. п. Дакле, очигледно је да овај закључак сам себи противречи, јер пресуда првостепеног суда није ништавна према разлозима Касационог суда, па не може бити ништавна ни по разлозима призивног суда, те је утолико погрешно примењен § 571. тач. 9. Гр. п. п. Према разлозима у овоме закључку могло би бити речи о неком призивном разлогу из § 590. Гр. п. п. те је призивни суд могао укинути првостепену пресуду и ствар вратити првостепеном суду на поновну расправу и одлуку само на основу § 593. Гр. п. п., а никако на основу § 571. тач. 9. Гр. п. п. кад пресуда првостепног суда није укинута као ништавна. Из досадашњег разлагања, по моме мишљењу, да се видети да се нракса са законом не слаже, па би ме радовало да чујем мишљење и других по овој правној ствари.
Леон Бор. Карић, адвокат — Београд. Однос кућевласника ш насто|ника зграде — Једно питање које треба решити Да је наш нови грађански парнични поступак, у свом трећем отсеку §§ 655—671 који говори о „поступку у споровима који проистичу из порабних уговора", непрактичан и несавремен то је чињеница о којој се скоро сви правници слажу тако да је и тај део поступка много критикован. У вези са тим делом поступка циљ ми је да у овом кратком чланку укажем на једну аномалију која се појављује код решаваља односа између кућевласника и насгојника зграде. Према једној наредби Управника Града Београда, свака зграда мора да има и свог настојника т.ј лице које ће се бринути