Branič

68

„Б Р А Н И Ч"

о одржавању реда и чистоће у згради. Поступајући по тој на г редби а и сама потреба је то налагала, власници зграда су ангажовала она лица која су вршила дужност настојника зграде. Пошто је нарочито у Београду број тих лица огроман то је постојала потреба међу њима да се удруже и да створе удружење настојника зграда. Поред тога и сама полицијска власт сматрала је да је то једна врста професије те је тражила од сваког настојника зграде да прибави нарочиту дозволу за такву врсту рада. Као што се види током времена створио се један кадар људи који су се са правом скупили да у даним тренутцима заштите своје интересе ако би били угрожени ма од кога а нарочито од стране кућевласника који су се исто тако удружили и створили своје удружење ради заштите интереса свију кућевласника. Међутим у њиховим односима нарочито од ступања у живот новог грађанског парничног поступка створио се један сукоб који треба на сваки начин решити. Овај сукоб који нарочито толерише настојнике зграда састоји се у овоме: Настојници зграда приликом пријема дужности обично се усмено споразумевају са кућевласницима о њиховим заједничким односима. Ти односи могу да се у главном манифестују у два вида: 1) Да је дужност настојника да преко целог дана надзиравају над зградом а као накнаду добијају месечну плату и бесплатан стан (то је случај код већих зграда). 2) Да не буду везани за зграду већ да исту повремено надзиравају а као накнаду добијају само бесплатан стан и неку напојницу (то је случај код мањих зграда). Ови настојници имају свој свакидашњи редован посао а воде рачуна о згради само у часовима слободног времена. Дакле то су два случаја који се често јављају у уговорном односу између кућевласника и настојника зграде. Према овоме видимо да се настојник зграде појављује према кућевласнику прво као послопримац према послодавцу и друго као закупац према закуподавцу. Код првог случаја, код односа кућевласника према настојнику одн. послодавца према послопримцу, приликом ступања на дужност они обично не начине никакав писмени уговор тако да се код њих у погледу отказа службе поставља питање како ће се ово третирати и решити. Пошто њихове односе није нормирао ни један законски пропис то се, по моме схватању, њихов однос има решити исто тако као и однос послопримца према послодавцу с тим да се има сматрати настојник зграде као неквалификовано особље те је за њих рок отказа 14 дана. У другом случају настојник зграде се појављује према кућевласнику као закупац према закуподавцу те би тај однос и сукоб који би се појавио имао решити према општим прописима из парничног поступка који говори о „поступку у споровима који проистичу из порабних уговора". Ми знамо шта значи тај поступак и колико он може да буде неефикасан за кућевласника који је отказао своме настојнику службу. Према првом случају настојник зграде морао би да