Branič

ДА ЛИ СУ СВИ ПРВОСТЕПЕНИ СУДОВИ НАДЛЕЖНИ итд.

се питање намеће у толико пре, што је начелном одлуком Касационог суда у Београду било расправљено, да предмете ове врсте треба решавати, ако је само тужен извршни орган, по прописима Грађ. суд. поступка који су непосредно везани за материју јавних продаја. Како су на дан ступања на снагу Грађ. парн. поступка били првостепени судови: срески, зборни окружни, појединачни окружни, трговачки судови и т. д. то су предмети јавне продаје (предње врсте) имали да се доделе у надлежност неким од горњих судова односно свима њима. Грађанским парничним поступком установљено је, зашто је који од ових судова надлежан. Ту се види, да једни предмети долазе у искључиву надлежност појединих судова, а други, опет, предмети тако зване имовинско-правне природе додељују се свима првостепеним судовима на надлежност. Пошто јавне продаје припадају врсти спорова имовинскоправне природе, то значи да су по тим предметима надлежни срески судови као и окружни зборни односно окружни поједикачни судови у толико пре, када се узму у обзир прописи § 44. т. 10, грађ. парн. поступка и § 46. т. 6. у в. § 6./1. грађ. парн. пост. По предметима јавне продаје првостепени суд ће се одређивати, према висини правнога интереса. С обзиром на уредбу о увођењу у живот Закона о извршењу и обезбеђењу, рад по извршењима — где спадају и јавне продаје — има се наставити по досадашњим прописима. Како је судија појединац био надлежан по јавним продајама од 1. јануара 1934. год, — то је по предмету ове јавне продаје надлежан судија појединац окружног суда а не окружни суд као зборни суд. Касациони суд је расмотрио на основу § 104. Закона о уређењу редовних судова овај негативни сукоб надлежности па је нашао: Пошто је овде у питању тужба туженог само противу извршиоца јавне продаје, која се по § 504. старог Грађ. суд. поступка расправља по скраћеном поступку, то се иста има расправити по прописима старог Грађ. суд. поступка — 2. члан Уводног закона за Грађ. парн. поступак. За суђење по овој тужби до установљења среских и окружних судова био је надлежан првостепени суд, а приликом установљења среских и окружних судова предмети ове врсте дати су били у надлежност окружних судова као зборних. На оцену питања надлежности — без утицаја су прописи новог Грађ. парн. поступка, пошто се ова правна ствар распоавља по старом Грађ. суд. поступку Гл. XVIII и по истом надлежан Је окружни суд као зборни. II Срески суд је одбио своју надлежност и сва акта послао је апелационом суду ради решења питања негативнога сукоба надлежности а на основу ових разлога: Из списа се види да је тужио Окружном суду Ј. Ш. М., нисара начелства, због неуредне јавне продаје непокретног имања.