Branič

„Б Р А Н И Ч"

Окружни суд својим писмом доставио је тужбу овоме суду на надлежност у смислу §§ 2., 44. и 77. Грађ. п. п., наводећи да су ступањем на снагу Закона о извршењу укинути ранији прописи о надлежности среских и окружних судова, односно прописи § 7. Закона о установљењу среских и окружних судова, па је, према томе, за правну ствар надлежан срески суд с обзиром на њену вредност. Међутим, овај суд налази да предње схватање окружнога суда није на закону основано. Противно окружном суду, овај суд сматра да је за расправу и пресуђење спорова због неуредне продаје у смислу §§ 501.—509. старог Грађ. судског поступка, а следствено томе и за предњу правну ствар надлежан окружни суд, без обзира на вредност спора, и то са ових разлога: Српски Грађ. судски поступак садржи у себи прописе како о суђењу у грађанским парницама (грађански судски поступак у ужем смислу) тако и прописе о извршењу судских одлука, т. ј. прописе за које данас имамо посебан закон о извршењу и обезбеђењу (Грађ. суд. поступак у ширем смислу). Тачно је да су према чл. 2. Уводног закона за Грађ. парн. поступак престали важити сви прописи ранијих закона у предметима који су уређени југословенским Грађ. парн. поступком. Но пошто југословенски Грађ. п. п. ништа не говори о споровима о којима говре прописи §§ 502.—509. српског Грађ. судског поступка, јасно је да прописи који се односе на ову врсту спорова остају и даље на снази. Тужбе због неуредне јавне продаје у смислу §§ 501.—509. Грађ. суд. пост. нису ништа друго до једно правно средство у поступку извршења по старом закону. И докле год управне власти не буду окончале извршења која су започеле по старом срп. Грађ. суд. поступку као извршне власти, и докле год по таквим извршењима буде било тужби због неуредне јавне продаје, остаје надлежност окружнога суда за расправу и пресуђење таквих тужби т. ј. остају на снази прописи §§ 501.—509. срп. Грађ. суд. поступка и прописи §§ 5. и 7. Закона о установљењу среских и окружних судова на подручју апелационог суда у Београду. Овакво становиште овога суда заснива се на пропису чл. 27. Уредбе о увођењу Закона о извршењу те је са изложеног а на основу §§ 39., 41./1. и 42. Грађ. п. п. ваљало донети закључак као напред. Апелациони суд је усвојио гледиште срескога суда и дао је ово образложење: Из списа се види да је оспорена јавна продаја извршена јуна 1935. год. а да је тужба због њеног поништаја примљена у суду на дан 24. априла 1937. год. Према томе, рад'на овом предмету започет је много пре ступања на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу и вођен је по наређењима Грађ. суд. поступка. Стога се рад по овом предмету треба окончати по наређењима која су важила у времену њеног постанка, поред осталих и по § 7. Закона о установљењу среских и окружних судова. Све ово у толико пре, што и члан 27. Уредбе о увођењу Закона о извр-